ne postoji pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku

Ombudsman traži izmjene Zakona o Ustavnom sudu

Jedina mogućnost koja građanima stoji na raspolaganju u ovom trenutku jeste ulaganje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu

2137 pregleda 1 komentar(a)
Sjedište Ustavnog suda, Foto: Luka Zeković
Sjedište Ustavnog suda, Foto: Luka Zeković

U pravnom sistemu Crne Gore ne postoji pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred Ustavnim sudom, utvrdila je institucija Zaštitnika ljudskih prava i sloboda.

“Za razliku od zaštite prava na suđenje u razumnom roku pred sudovima, analizirajući odredbe Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, u pravnom sistemu Crne Gore ne postoji pravno sredstvo (ne samo djelotvorno već uopšte) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred Ustavnim sudom, a posebno u slučaju nerazumno dugog trajanja ustavnosudskih postupaka po ustavnim žalbama”, stoji u mišljenju zamjenice zaštitnika ljudskih prava i sloboda Snežane Armenko.

Jedina mogućnost koja građanima stoji na raspolaganju u ovom trenutku jeste ulaganje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Zamjenica zaštitnika konstatuje da crnogorski zakonodavni sistem za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred Ustavnim sudom pati od slabosti. Institucija zaštitnika istovremeno je sa donošenjem ovog mišljenja, podnijela inicijativu za izmjenu i dopunu Zakona o Ustavnom sudu, kojim će se uvesti pravni lijek za ubrzanje postupka.

“U vidu urgencije, prigovora, zahtjeva, u konačnom i tužbe, sa atributima da ubrza postupak (akceleratorni karakter) i da u izuzetnim situacijama obešteti građanina (kompenzatorni karakter), budući da i samo nedosuđivanje štete u određenim slučajevima, može takođe predstavljati povredu ljudskih prava i sloboda”, navodi se u dokumentu.

Mišljenje je donijeto na osnovu pritužbe građanina Podgorice na rad Ustavnog suda zbog odugovlačenja postupka.

Iako je ustavnu žalbu podnio 20. decembra 2017. godine, po njoj još nije odlučeno.

On je zbog odugovlačenja postupka podnio “kontrolni zahtjev, zahtjev za ubrzanje postupka”, koji u trenutku donošenja mišljenja nije uzet u razmatranje.

S obzirom na ustavni položaj, funkciju i ovlašćenja Ustavnog suda, institucija zaštitnika je prvo ispitivala da li se odredba Ustava koji se odnosi na pravo na suđenje u razumnom roku proteže i na taj sud, s obzirom da on nije dio sudske vlasti, već nezavisni i samostalni ustavni organ.

Međutim, utvrdila je da je i sam Ustavni sud dužan je da poštuje Ustavom utvrđeno pravo na pravično suđenje, kada pruža zaštitu prava zagarantovanih Ustavom, kada su ova prava povrijeđena ili uskraćena, kako i sam ne bi došao u paradoksalnu situaciju da krši pravo na suđenje u razumnom roku čije poštovanje sam čuva i brani od kršenja nacionalnih organa.

Armenko se pozvala na Evropski sud, koji je vodio više desetina postupaka protiv Hrvatske, uključujući i postupke zbog dugog trajanja postupaka pred njihovim Ustavnim sudom po ustavnim žalbama. Takođe su pomenuti i primjeri iz Njemačke i Španije.

Nadalje, imajući u vidu praksu Evropskog suda, Venecijanska komisija nalazi da “obaveza da organizuje svoje pravosudne sisteme na način koji je u skladu sa zahtjevima razumnog roka za suđenje takođe se odnosi i na sam Ustavni sud”.

Armenko je utvrdila da podnosiocu pritužbe nije povrijeđeno pravo na suđenje u razumnom roku iz Ustava i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac pritužbe, međutim, nema na raspolaganju djelotvorno pravno sredstvo za ubrzanje postupka, tj. za sprečavanje eventualnog kršenja prava na suđenje u razumnom roku i sljedstveno tome, pravo na kompenzaciju, iz kojeg razloga mu je povrijeđeno pravo na djelotvorni pravni lijek garantovan Ustava i Evropske konvencije.