istraživanje cedem-a

Građani smatraju da je najveći stepen diskriminacije u oblasti zapošljavanja, a najmanji u zdravstvu

Tek 5,3 odsto ispitanika ima pozitivan stav prema LGBTIQ osobama, a svaki peti građanin je saglasan sa stavom da LGBTIQ osobe nisu “ništa bolje od kriminalaca i da ih treba najstrože kažnjavati”

6065 pregleda 37 reakcija 10 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Građani smatraju da je najveći stepen diskriminacije u oblasti zapošljavanja, a najmanji u zdravstvu, pokazalo je novo istraživanje o obrascima i stepenu diskriminacije u Crnoj Gori u 2020. godini, koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

Istraživanje, u kome je učestvovalo 1.035 ispitanika, rađeno je metodom 'lice u lice' od 11. do 19. septembra ove godine.

Da je najveći stepen diskriminacije u oblasti zapošljavanja izjasnilo se 50,1 odsto ispitanika, dok njih 25,3 odsto misli da je to slučaj u javnim službama, 23,3 odsto u kulturi, 17,4 odsto u obrazovanju i 17,1 odsto u zdravstvu.

Glavni metodolog CEDEM-a Miloš Bešić je tokom onlajn prezentacije istraživanja istakao da je od 2010. godine diskriminacija najviše smanjena u oblasti obrazovanja.

On je kazao da je procjena građana da je najviši stepen diskriminacije izvršen prema Romima i Egipćanima (36,2 odsto), a potom prema osobama sa invaliditetom (31,9 odsto), a zatim slijedi diskriminacija po godinama starosti (31,1 odsto).

Istraživanje je, kako je istakao, pokazalo da ispitanici procjenjuju da je stepen diskriminacije po političkom uvjerenju (29,7 odsto), vjeroispovijesti (26,1) i nacionalnosti (26 odsto).

On je kazao da 38,6 ispitanika ima negativan stav prema LGBTIQ osobama, 31,7 odsto neutralan, 24,4 odsto ispitanika nema stav, dok pozitivan stav ima samo 5,3 odsto ispitanika.

Ispitanici, njih 61 odsto nije saglasno da bi LGBTIQ osobe koje su u braku morale imati pravo da usvajaju djecu, dok 52,8 odsto nije saglasno da bi LGBTIQ osobe morale imati pravo na istopolne brakove.

Svaki peti građanin je saglasan sa stavom da LGBTIQ osobe nisu “ništa bolje od kriminalaca i da ih treba najstrože kažnjavati”. Istraživanje je pokazalo i da je svaki peti građanin protiv parade ponosa, a svaki četvrti kaže da bi zakonom zabranio prajd.

“Građani Crne Gore, u to nema nikakve sumnje, imaju veoma negativne stavove prema građanima koji su alternativnih seksualnih orijentacija”, kazao je Bešić.

Građani smatraju da najveći doprinos u borbi protiv diskriminacije daju institucije ombdusmana (41,7 odsto), mediji (38,2), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava (36,6), dok je na poslednjem mjestu Skupština (26,3).

Bešić je istakao da najveći broj građana nije mogao da procijeni uticaj Kovida-19 na stepen diskriminacije. U tom kontekstu, kako je kazao, 17,1 odsto građana smatra da se povećala diskriminacija prema ženama usljed efekta Kovida-19, dok 3,8 odsto smatra da se diskriminacija smanjila.

Među ključnim zaključcima istraživanja je da je u posljednjih deset godina povećan broj građana koji imaju povjerenja da će ih država zaštititi od diskriminacije, ali je broj onih koji nemaju povjerenja i dalje značajan.

“Policija je bila i ostala prva institucija kojoj bi se građani obratili ukoliko bi postali žrtva diskriminacije”, zaključuje se u istraživanju.

Ovo je prvo istraživanje u vezi sa diskriminacijom sprovedeno još od 2018. godine, i prvo koje uzima u obzir kontekst COVID-19. Istraživanje su finansirali Evropska unija i Savjet Evrope i sprovedeno je u saradnji sa kancelarijom Ombudsmana i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava.

Preporučujemo za Vas