u toku izrada nekoliko strateških dokumenta u oblasti reforme javne uprave

Elektronski dokument izjednačen sa papirnim

"Elektronska forma, ovjerena od strane donosioca akta, notara ili drugog ovlašćenog lica, imaće istu dokaznu snagu kao i izvorni papirni dokument“, saopštila je načelnica Direkcije za normativu i standardizaciju Jelena Knežević

6523 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija
Foto: Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija

Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija pripremilo je Nacrt izmjena i dopuna Zakona o elektronskom dokumentu kojim je takav dokument izjednačen sa papirnim u smislu punovažnosti, dokazne snage i pisane forme.

Ministarstvo je danas organizovalo inicijalne konsultacije tokom razvojne faze nacrta Strategije digitalne transformacije Crne Gore 2022-2026, Strategije sajber bezbjednosti Crne Gore 2022-2026. i konsultacije tokom javne rasprave povodom Nacrta izmjena Zakona o elektronskom dokumentu.

Načelnica Direkcije za normativu i standardizaciju Jelena Knežević kazala jeda se pristupilo izradi Nacrta zakona o izmjenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu nakon dugogodišnje primjene tok akta.

"U praksi se pokazalo da je neophodno njegovo unapređenje koje se odnosi prije svega na primjenu, pravnu valjanost elektronskog dokumenta, izraze i dr, te ga je neophodno izmijeniti i dopuniti u dijelu digitalizacije papirnog dokumenta, ovjere digitalizovanog dokumenta i dostavljanja elektronskih dokumenata“, saopštila je Knežević.

Ona je kazala da su predložene novine u oblasti regulisanja korišćenja i punovažnosti digitalizovanog dokumenta koji je konvertovan iz papirne u elektronsku formu.

Tim zakonom je, prema riječima Knežević, elektronski dokument izjednačen sa papirnim u smislu punovažnosti, dokazne snage i pisane forme.

"Elektronska forma, ovjerena od strane donosioca akta, notara ili drugog ovlašćenog lica, imaće istu dokaznu snagu kao i izvorni papirni dokument“ rekla je Knežević.

Ona je naglasila da je novina i regulisanje načina dostavljanja elektronskog dokumenta pravnih i fizičkih lica prema nadležnim organima, između nadležnih organa i stranaka, kao i dostavljanje elektronskog dokumenta između nadležnih organa.

Donošenje tog zakona, kako je navela Knežević, doprinijeće unapređenju poslovnog ambijenta, razvoju usluga elektronske uprave, kao i efikasnijem postupanju pravnih i fizičkih lica i nadležnih organa, što će rezultirati i većom uslužnošću prema građanima i privredi.

"Upotreba elektronskog dokumenta u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima će rezultirati razvojem novih elektronskih servisa visokog nivoa sofisticiranosti“, zaključila je Knežević.

Ona je kazala da je okvirno izračunata ušteda vremena i novca, preko sistema za elektronsko upravljanje dokumentima – eDMSa za 17 institucija na godišnjem novou od 60,7 hiljada eura.

Državna sekretarka u Ministarstvu, Marina Banović, kazala je da su inicijalne konsultacije o dva strateška dokumenta i Nacrtu Zakona o izmjenama i dopunama zakona o elektronskom dokumentu od vitalnog značaja za digitalizaciju crnogorskog društva.

"U proteklom periodu imali smo prilike da se sretnemo i razgovaramo i ti razgovori su pokazali da su ovi projekti od posebnog interesovanja za poslovnu zajednicu u Crnoj Gori. To nije iznenađujuće, s obzirom na to da ovaj set dokumenata predstavlja veoma značajne karike u procesu digitalne transformacije“, rekla je Banović.

Načelnica direkcije za elektronsku upravu, Mirjana Begović, kazala je da Strategija digitalne transformacije 2022-2026. predstavlja jedan od ključnih strateških dokumenata Vlade.

Ona je rekla da je u toku izrada nekoliko strateških dokumenta u oblasti reforme javne uprave, sajber bezbjednosti, a cilj je da se ovi procesi sinhronizuju.

"Veoma je važno da u ovoj inicijalnoj fazi konsultacija dobijemo inpute od privrede u oblasti elektronskog poslovanja, ali i od svih zainteresovanih strana“, navela je Begović.

Ona je kazala da će situaciona analiza ukazati na sve probleme i izazove kada je u pitanju digitalna transformacija, i da će se tokom izrade strategija ugledati na prakse zemalja koje su lideri u razvoju elektronskih servisa, kao što su Estonija, Slovenija, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

Šef Odsjeka za informacionu-komunikacionu infrastrukturu i informacionu bezbjednost, Dušan Krkotić, predstavio je plan aktivnosti na izradi Strategije sajber bezbjednosti Crne Gore 2022-2026, sa Akcionim planom za 2022. godinu.

On je kazao da će se implementacijom tog dokumenta obezbijediti unaprjeđenje sajber prostora na svim nivoima u državi, i unaprjeđenje institucionalnog okvira za odgovor na sajber incidente koji su sve kompleksniji.

Prema njegovim riječima, obezbijediće se i unaprjeđenje standarda i smjernica koje donose Evropska unija (EU) i NATO, kao i adekvatna zaštita kritičnih informatičkih servisa.

"Realizacijom plana aktivnosti obezbijediće se pravovremenost u radu, transparentnost procesa strateškog planiranja i uključenost svih zainteresovanih nacionalnih i međunarodnih aktera“, zaključio je Krkotić.

Kako je saopšteno, predstavnici privrede kazali su da su zadovoljni izradom strateškog dokumenta i dali konkretne predloge za unapređenje procesa izrade, tako i dokumenata.

"Pružili su punu podršku Ministarstvu u definisanju strateškog i normativnog okvira u cilju sprovođenja digitalne transformacije“, navodi se u saopštenju.

Javni poziv za konsultacije zainteresovane javnosti objavljen je 19. aprila i trajaće do 17. maja.

Preporučujemo za Vas