istraživanja Savjeta za regionalnu saradnju pokazuje

Građani Crne Gore malo vjeruju u klimatske promjene

”Balkanski barometar” pokazao da u regionu građani Crne Gore najviše kupuju lokalne proizvode

7885 pregleda 135 reakcija 9 komentar(a)
Građani se prije odlučuju za vožnju automobilom nego šetnju ili biciklo, Foto: Shutterstock
Građani se prije odlučuju za vožnju automobilom nego šetnju ili biciklo, Foto: Shutterstock

Zemlje zapadnog Balkana skeptične su da će do 2050. godine biti postignuta klimatska neutralnost, a među njima najmanje građani Crne Gore vide zagađenost kao problem u mjestu u kom žive, pokazuju, između ostalog, rezultati regionalnog istraživanja javnog mnjenja Savjeta za regionalnu saradnju (RCC).

”Tri četvrtine ispitanika iz regiona su zabrinuti zbog klimatskih promjena i zagađenosti, a preko 60 odsto voljno je da plati više za proizvode koji doprinose zdravijoj životnoj sredini”, navodi se, između ostalog, u RCC-ovom istraživanju Balkanski barometar.

Poslije Albanije (62 odsto), Crna Gora (66 odsto) je najmanje zabrinuta za klimatske promjene.

Na pitanje da li su klimatske promjene problem, 39 odsto ispitanika iz Crne Gore odgovorilo je da jeste veoma ozbiljan, 27 odsto da je donekle ozbiljan, 24 odsto da nije previše ozbiljan, a šest odsto da nije uopšte problem.

Kada je postavljeno pitanje da li smatraju da je zagađenost životne sredine problem u mjestu u kom živite, građani Crne Gore su bili oni koji su bili najmanje zabrinuti (58 odsto).

Iz vrha Vlade je ranije ovog mjeseca saopšteno da će, na primjer, Termoelektrana Pljevlja najvjerovatnje 2030. godine morati da prestane sa radom pod pritiskom Evropske energetske zajednice i zbog pravila Evropske unije.

Na pitanje da li je moguće smanjivanje emisije ugljen-dioksida i postizanje klimatske neutralnosti regiona za manje od 30 godina, samo četvrtina ispitanika (25 odsto) iz šest zemalja smatra da je to moguće, a 22 odsto da je to neophodno. Polovina ispitnika (50 odsto) su mišljenja da to ili nije moguće, ili je teško postići, ili da nije prioritet.

Među zemljama regiona najskeptičnija po tom pitanju je Sjeverna Makedonija.

”Crna Gora je druga najskeptičnija, sa 57 odsto onih koji smatraju da to nije moguće, teško je postići ili da nije prioritet”, navodi se u RCC-evom istraživanju Balkanski barometar.

Uprkos skeptičnosti po pitanju klimatske neutralnosti, volja među građanima na regionalnom nivou da plate više za proizvode koji su bolji po životnu sredinu iznosi 62 odsto.

Gledajući na privrede regiona pojedinačno, Crna Gora vodi u udjelu kupaca koji vode brigu o životnoj sredini (71 odsto).

Na pitanje o pojedinačnim akcijama koje doprinose zaštite životne sredine, više od polovine građana Crne Gore (51 odsto) odgovorilo je da, na primjer, kupuju domaće proizvode i sezonsku hranu kad god je moguće. Crna Gora je jedina država koja ima više od polovine koji se trude da kupuju lokalne proizvode.

Ovaj udio je najniži u Albaniji, gdje je taj procenat 36 odsto.

Malo više od trećine ispitanika iz Crne Gore (37 odsto) kazalo je da među aktivnostima koje preuzimaju je pokušavanje da se smanji upotreba proizvoda za jednokratnu upotrebu, poput plastičnih kesa i pakovanja. Najveći procenat tih je u Srbiji (49 odsto).

Samo petina ispitanika u Crnoj Gori (21 odsto) kazalo je da je neki proizvod, poput televizora ili frižidera, odabralo zbog njegove energetske efukasnosti u odnosu na druge modele.

Međutim, samo 15 odsto građana Crne Gore je kazalo da redovno koristi alternative korištenju vlastitog automobila, kao što su šetanje, vožnja biciklom ili korištenje javnog prevoza.

Ovo je jedan od najnižih procenata u regionu, a sam regionalni prosjek po ovom pitanju je 19 procenata.

Manje od trećine ispitanika iz Crne Gore (29 odsto) kazalo je da pokušava da smanji otpad i redovno ga razvaja radi recikliranja.