Ukoliko se ne obezbijede uslovi za razvoj drugih privrednih grana, Pljevlja nemaju budućnost, bez obzira na sudbinu Rudnika uglja i Termoelektrane, poručili su iz Udruženja privrednika Pljevalja (UPP).
Oni kažu da su Rudnik uglja i Termoelektrana potrebni Pljevljima jer u njima radi veliki broj ljudi i da se nadaju da će se naći neko rješenje za njihov dalji rad i da će grad ekonomski opstati.
U udruženju tvrde da posljednjih 30 godina, i pored rada termoenergetskih firmi, iz Pljevalja svi odlaze “što znači da je problem u nečemu drugom”, te da Pljevlja nisu sredina privlačna za investiranje.
”Ne naziru se nikakve vizije razvoja, niti bilo kakva rješenja, pruge, gasifikacije, ciglana, gline, šume… Sve je to na repertoaru državnih službenika proteklih decenija, ali bez ikakve akcije, osim gašenja svega što je postojalo. Šta to sprečava Pljevlja da sve ovo imaju i pored Rudnika i Termoelektrane”, pitaju iz UPP.
Tvrde da privatni sektor u Pljevljima ima “nezasluženo diskriminatorski tretman” iako u opštini postoji više od tri decenije.
Tvrde i da nikada nije imao jasnu i otvorenu podršku vlasti, iako u Pljevljima “posluju u izuzetno teškim uslovima, plaćajući najveću stopu poreza, najskuplje komunalije, preskupe građevinske dozvole, razne besmislene takse, kao što su turističke takse u gradu bez turizma, prilaza puta i slično”.
Smatraju da se to mora promijeniti kako bi grad ekonomski opstao.
”Pljevlja, sa ogromnom teritorijom i ogromnim sirovinskim potencijalom, imaju veliku šansu da iz ove, naizgled vrlo teške situacije, izađu kao mnogo bolji grad za život i poslovanje. Da bi se to ostvarilo, osnovna stvar koju treba promijeniti su uslovi poslovanja u našem gradu”, ističu iz Udruženja privrednika Pljevalja.
Potrebno je, ističu oni, kreirati novi ambijent poslovanja, oformiti biznis zonu koja će imati dva okvira, prostorni i pravni.
”Prostornim okvirom definisati lokaciju koja će se infrastrukturno opremiti sa svim potrebnim komunalijama. U okviru biznis zone za sve zainteresovane preduzetnike bi se besplatno dodjeljivale lokacije za izgradnju poslovnih kapaciteta za pokretanje novog biznisa ili proširenje postojećeg. Pravni okvir biznis zone bi definisao benefite koji bi se odnosili na povlašćene stope poreza, manje stope oporezivanja zarada i druge subvencije koje pripadaju sličnim zonama koje već postoje u okruženju. Osnovni zadatak biznis zone treba da bude da ona pruža bolje uslove od onih u kojima posluju privrednici koje mi želimo dovesti u naš grad”, navode iz UPP.
Navode i da će se aktivno uključiti u kreiranju boljih uslova poslovanja uz predlog gotovih rešenja koja već dokazano imaju pozitivne efekte u drugim sredinama, kako bi “postali sredina u koju će ljudi dolaziti, a ne ona iz koje će odlaziti”.
Tvrde i da će uprkos svim ograničenjima, barijerama i nebrizi zajednice uraditi sve da dođu do boljih, realnih uslova poslovanja na uzajamnu korist lokalne zajednice, privrede i zaposlenih, “jer onaj koji kuca, tome se vrata i otvaraju”.
Iz UPP kažu da će pokucati na vrata ministarstava i sekretarijata da se uvjere u njihove namjere. Pozvaće ministre i državne sekretare da ideje koje su izložili u medijima i na okruglim stolovima, sa međunarodnim i domaćim faktorima, izlože i Pljevljacima i pomognu u opstanak Pljevalja.
Bonus video:
