Od 11 strateških dokumenata koji su doneseni prethodne godine, samo jedan se može smatrati orodnjenim i to Strategija razvoja ženskog preduzetništva, saopštili su iz Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.
Načelnica Odjeljenja za poslove rodne ravnopravnosti Biljana Pejović, predstavljajući Instrument za procjenu orodnjenosti strategija i zakona, rekla da se, osim adekvatne implementacije zakona i strategija, mora voditi računa i o stepenu njihove orodnjenosti.
Kako su pojasnili iz Ministarstva, Instrument je kreiran uz podršku Misije OEBS-a u Crnoj Gori i prvenstveno treba da posluži Generalnom sekretarijatu Vlade u fazi davanja mišljenja na predložena dokumenta javnih politika.
Iz Ministarstva su rekli da je Instrument u prethodnoj godini testiran na 27 važećih strateških dokumenata.
“Dobijeni rezultati pokazali su da od 11 strateških dokumenata koji su doneseni prethodne godine, samo jedan se može smatrati orodnjenim (Strategija razvoja ženskog preduzetništva)”, kaže se u saopštenju.
Kako se dodaje, najslabijom tačkom po pitanju orodnjenosti procijenjena je faza planiranja javne politike.
“Tek par dokumenata sadrži podatke o sastavu radnih grupa za pripremu dokumenta, što je važan podatak zbog adekvatne kontrole orodnjenosti u ovoj fazi, ali i podacima o vrsti ekspertske podrške koja je korišćena prilikom izrade dokumenta”, kazala je Pejović.
Ona je navela da je metodologija razvijanja politika, izrade i praćenja implementacije strateških dokumenata koju je pripremio Generalni sekretarijat Vlade napravila značajan pomak u kvalitetu pripreme javnih politika.
Kako je istakla, i dalje je prisutan problem uvezivanja analize stanja sa ciljevima i mjerama javnih politika.
“Kako bismo obezbijedili jednake šanse za žene i muškarce, potrebno nam je orodnjavanje generalnog zakonodavstva jer ono ima direktan uticaj na kvalitet života građanki i građana”, poručila je Pejović.
Ona je navela da Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa da se prilikom kreiranja, donošenja i sprovođenja javnih politika uzima u obzir njihov uticaj i na žene i na muškarce.
Kako je dodala, Strategija rodne ravnopravnosti predviđa povećanje procenta orodnjenosti javnih politika za pet odsto do naredne godine i deset odsto do 2025. godine.
Ekspertkinja za rodnu ravnopravnost Nada Drobnjak je pojasnila da član tri Zakona o rodnoj ravnopravnosoti predstavlja težište ravnopravnosti jer obavezuje na ocjenjivanje i vrednovanje uticaja odluka i aktivnosti na položaj žena i muškaraca u svim fazama njihovog planiranja, donošenja i sprovođenja.
“Praksa i istraživanja o primjeni Zakona pokazuju da u institucijama ne postoji iskrena namjera, ni dovoljno razumijevanja da se Zakon na pravi način i potpunosti primijeni u funkciji postizanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti”, kaže se u saopštenju.
Ekspertkinja za rodnu ravnopravnost Branka Vlahović je uporedila rezultate istraživanja o primjeni Zakona koji su pokazali da postoji tek načelno saznanje o obavezi orodnjavanja.
Kako je saopštila, 2010. godine 48,4 osto ispitanika tvrdilo je da se u njihovoj instituciji vrednuju uticaji odluka na položaj žena i muškaraca, 36,5 odsto da se ne sprovodi vrednovanje i 15,1 odsto da nema saznanje o tome.
Ona je navela da je, tri godine kasnije, 49,2 odsto tvrdilo je da se u njihovoj instituciji vrednuju uticaji odluka na položaj žena i muškaraca, 41,2 odsto da se ne sprovodi vrednovanje i 8,6 odsto da nema saznanje o tome.
“Statistika za 2020. pokazala da su 35,3 odsto ispitanika na isto pitanje pozitivno odgovorili, 30,9 odsto negativno i da 33,8 odsto nije imalo saznanja”, naveli su iz Ministartsva.
Kako su kazali, odgovor na pitanje na koji način se vrednuju uticaji odluka i aktivnosti na položaj muškaraca i žena, 2010. nije imalo 74 odsto ispitanih osoba, 2013. njih 72 odsto, a 2020. godine 84 odsto.
Iz Ministarstva su rekli da orodnjavanje u procesima razvoja politike treba da stvori uslovi pod kojima muškarci i žene nastupaju kao jednaki, imaju ravnopravan pristup resursima i istu mogućnost ostvarivanja uticaja i kontrole.
Bonus video:
