U Crnoj Gori je, u posljednje dvije decenije, potrošnja antibiotika u ambulantnoj praksi porasla za 71 odsto, pokazala je studija istraživačica sa Univerziteta Crne Gore (UCG) i Kliničkog centra (KCCG).
Kako je saopšteno sa UCG, studija Nataše Duborija-Kovačević, Jane Đapić-Šavelić i Anđele Mijanović pokazala je da se Crna Gora, u posljednje dvije decenije, značajno udaljila od preporuka Evropske unije (EU) u vezi sa vanbolničnom potrošnjom antibiotika.
Navodi se da rezultati otkrivaju zabrinjavajući trend.
"Od 2000. do 2022. godine, potrošnja antibiotika u ambulantnoj praksi (koja čini oko 80 odsto ukupne potrošnje) porasla je za čak 71 odsto", kaže se u saopštenju.
Dodaje se da je desetostruko povećanje uočeno kod azitromicina, dok su potrošnja cefiksima, ceftriaksona i ciprofloksacina porasle za više od 100 odsto.
S druge strane, kako se ističe, zabrinjava značajno smanjenje potrošnje prirodnih penicilina.
Duborija Kovačević, Đapić Šavelić i Mijanović upozorile su da se u Crnoj Gori, na nivou primarne zdravstvene zaštite, sve češće koriste antibiotici širokog spektra koji bi, kako su naglasile, trebalo da budu rezervisani za uzročnike otporne na antibiotike prve linije.
"Ovakav trend značajno povećava rizik od razvoja antimikrobne rezistencije (AMR), odnosno otpornosti bakterija na terapiju", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da to povećava i učestalost neželjenih dejstava tih ljekova kod pacijenata, a i finansijske izdatke.
"Situaciju je, čak i u nekim zemljama EU, dodatno pogoršala pandemija COVID-19, tokom koje su antibiotici, posebno azitromicin, masovno korišćeni čak i kada nisu bili potrebni", kaže se u saopštenju.
Kako se dodaje, antimikrobna rezistencija je prepoznata kao jedna od najvećih globalnih prijetnji javnom zdravlju.
"Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, AMR se direktno povezuje sa 1,27 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a doprinijela je nastanku još skoro pet miliona slučajeva". navodi se u saopštenju.
Decenije istraživanja i kliničkog iskustva, kako se navodi, potvrđuju da su razvoj i širenje AMR povezani sa neracionalnom upotrebom antibiotika u zdravstvu i poljoprivredi, ali i sa povećanom mobilnošću ljudi i roba.
"Dok preporuke EU iz 2023. nalažu da 65 odsto antibiotika koji se koriste u humanoj medicini treba da bude iz tzv. Access grupe — ljekova prve linije sa manjim potencijalom za razvoj rezistencije — Crna Gora ide u suprotnom pravcu", kaže se u saopštenju.
Prema rezultatima Duborije Kovačević i saradnika, udio antibiotika iz Access grupe pao je sa 73 odsto u 2000. na 50 odsto u 2022, dok je vanbolnička potrošnja u 2022. bila čak 75 odsto veća od prosjeka EU.
Kako su kazale, u istoj godini je samo Grčka od zemalja EU imala neznatno veću vanbolničku potrošnju antibiotika od nas.
"Dodatno, EU preporučuje i da se potrošnja antibiotika smanji za 20 odsto u periodu 2019-2030, a kod nas je od 2019. do 2022. zapažen trend porasta", kaže se u saopštenju.
Kako autorke navode, ciljevi EU kojima težimo, mogli bi se dostići do 2030. godine, pod uslovom da se djeluje brzo i odlučno na svim nivoima.
One ističu da bi ključne mjere bile edukacija građana o prevenciji infekcija, pravilnoj upotrebi antibiotika i štetnosti samomedikacije, jačanje kontrole propisivanja i izdavanja antibiotika, ali i analiza i po potrebi ažuriranje nacionalnih smjernica za liječenje vanbolničkih infekcija.
Prema njihovim preporukama, potrebno je i intenziviranje praćenja i redovno informisanje propisivača o otpornosti uzročnika na preporučene antibiotike, sprovođenje javno-informativnih kampanja o rizicima neodgovorne upotrebe.
Bonus video:
