HRA: Sudijama i državnim tužiocima omogućiti rad do 67. godine

Akcija za ljudska prava (HRA) dostavila je sugestije na Nacrt zakona o zaradama i drugim pravima u vezi sa vršenjem pravosudne i ustavnosudske funkcije, među kojima je predlog da se sudijama i državnim tužiocima omogući da funkciju obavljaju do 67. godine.

Iz HRA su saopštili da su pet predloga i sugestija na Nacrt tog zakona Ministarstvu pravde dostavili tokom javne rasprave.

“Predlozi se tiču dva ključna pitanja od javnog interesa: koliko dugo sudije i državni tužioci treba da ostaju na funkciji i treba li da primaju funkcionersku naknadu godinu i duže pošto dobrovoljno napuste funkciju — pitanja koja direktno utiču na efikasnost pravosuđa i na državni budžet”, kaže se u saopštenju.

Iz HRA su rekli da su predložili da se sudijama, državnim tužiocima i sudijama Ustavnog suda ubuduće omogući da obavljaju funkciju do 67. godine života, jer je ostanak u radnom odnosu do te starosne granice omogućen drugim građanima.

“Granica od 66 godina, koju je predložilo Ministarstvo pravde, stvara nejednakost među profesijama, jer je nedavnim izmjenama Zakona o radu zaposlenima u drugim profesijama u Crnoj Gori omogućen rad do 67. godine”, navodi se u saopštenju.

Iz HRA su istakli da je preuranjeni odlazak sa funkcije u pravosuđu štetan zbog već postojećeg ozbiljnog nedostatka sudija i državnih tužilaca.

Kako su kazali, odlazak najiskusnijih dodatno će ugroziti efikasnost.

“Kada je riječ o naknadi po prestanku funkcije (funkcionerska naknada) predložili smo da se to pravo ukine u slučaju podnošenja ostavke, jer naknada treba da štiti one kojima funkcija prestaje bez njihove volje (istek mandata i trajni gubitak sposobnosti za vršenje funkcije), umjesto da bude finansijski podstrek da se funkcija dobrovoljno napusti”, kaže se u saopštenju.

Kako su rekli iz HRA, predložili su i ukidanje produžavanja isplate naknade za još godinu kada se u tom periodu stiče pravo na penziju, jer to omogućava planiranje ostavke u odnosu na ostvarivanje prava na penziju i primanje punog iznosa zarade bez obavljanja funkcije.

“I jednogodišnji, a pogotovo dvogodišnji plaćeni odmor u vrijeme kada se država bori sa zaostatkom predmeta je neracionalan”, dodali su iz te nevladine organizacije (NVO).

Oni su kazali da treba imati u vidu da Slovenija i Bosna i Hercegovina takvo pravo uopšte ne predviđaju, dok ga Sjeverna Makedonija ne dozvoljava u slučajevima ostavke.

“U Hrvatskoj pravo na naknadu od maksimalno godinu imaju samo sudije Ustavnog suda, dok u Srbiji ono traje tri mjeseca, uz mogućnost produženja za još tri ako korisnik u tom periodu stiče pravo na penziju. Na Kosovu ovo pravo imaju samo predsjednici Ustavnog i Vrhovnog suda i vrhovni državni tužilac”, navodi se u saopštenju.

Iz HRA su kazali da je prošle godine u Crnoj Gori po osnovu funkcionerskih naknada sudijama i državnim tužiocima isplaćeno više od 278 hiljada EUR, od čega skoro 180 hiljada državnim tužiocima, a gotovo 99 hiljada sudijama.

Oni su naveli da, istovremeno, državi nedostaje 29 državnih tužilaca (20 odsto od predviđenog broja) i 39 sudija (12 odsto).

Isti problem, kako su kazali iz HRA, važi i za druge javne funkcionere.

U toj NVO smatraju da je neophodno izmijeniti i Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru da bi se ograničilo pravo na naknade po prestanku funkcije.

Oni su dodali da je prošle godine svim javnim funkcionerima po tom osnovu isplaćeno više od 700 hiljada eura.

Iz HRA su podsjetili da je Akcija za socijalnu pravdu ranije podnijela inicijativu Ustavnom sudu za ocjenu ustavnosti člana 36 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji predviđa te naknade, ali o tome još nije odlučeno.

Oni su kazali da su predložili da se zakonom adekvatnije urede zarade pripravnika i savjetnika u pravosuđu, ako to pitanje ne bude uređeno posebnim zakonom.

“Predložili smo da pripravnici imaju pravo na zaradu najmanje u visini minimalne zarade za VII nivo kvalifikacije obrazovanja, a savjetnici najmanje u visini prosječne zarade u Crnoj Gori”, navodi se u saopštenju.

Iz HRA su rekli da očekuju da predlagač zakona razmotri i prihvati njihove predloge, odnosno da odgovori na njih prije upućivanja nacrta u skupštinsku proceduru.