Evropska komisija (EK) snizila je u novim, jesenjim prognozama, procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 2,7 odsto sa 3,6 odsto koliko je prognozirala u maju.
EK je navela da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini porasti 3,4 odsto, što je takođe manje od u maju prognoziranih 3,9 odsto. Za 2018. očekuje se rast od 3,1 odsto.
EK upozorava da nedavni rast javne potrošnje bez adekvatnog plana finansiranja predstavlja rizik za javne finansije ukoliko nova vlada ne napravi plan konsolidacije.
“Drugi važan rizik ostaje izloženost crnogorske ekonomije vanjskim šokovima, a posebno turizma, koji sa povezanim uslugama čini 20 odsto privrede, kao i izvoza sirovina, odnosno aluminijuma i čelika, koji čine 23 odsto ukupnog robnog izvoza i oslanjaju se na globalno tržište”, navodi EK.
CG dobila slabu trojku. Najgore ocijenjena poglavlja ribarstvo i ekonomska i monetarna politika
Prema projekcijama, javni dug Crne Gore će ove godine iznositi 66,1 odsto BDP-a, u 2017. će porasti na 71,8 odsto, a u 2018. na 75,8 odsto. EK očekuje da će budžetski deficit ove godine iznositi 4,7 odsto, naredne 7,6 odsto, a 2018. godine 7,1 odsto.
Crna Gora je planirala da potroši 8,8 odsto BDP-a na javne investicije, većinom na autoput. Međutim, kako je objašnjeno, zbog kašnjenja građevinskih dozvola i podešavanja tehničkih standarda, Vlada je samo potrošila 0,5 odsto BDP-a do avgusta, znatno sužavajući budžetski deficit na 0,9 odsto, daleko ispod planiranih 6,5 odsto za taj period.
Iz EK podsjećaju da prema fiskalnim pravilima Crne Gore, kada je javni dug veći od 60 odsto BDP-a (kao što se dogodilo na kraju 2015), Vlada mora predstaviti plan restrukturiranja duga kako bi se on smanjio ispod ovog praga u roku od pet godina.
“Međutim, takav plan i mjere fiskalne konsolidacije nijesu do sada usvojeni”, navodi se u izvještaju.
Ukupan javni dug Crne Gore na kraju prošle godine je iznosio oko 2,36 milijardi eura ili 65,1 odsto BDP-a.
EK podsjeća da Ministarstvo saobraćaja predviđa zaduživanja od oko 6,4 odsto BDP-a u 2017. godini za finansiranje autoputa, a dodatnih 6,8 odsto u 2018.
“Očekuje se da ovi krediti povećaju državni dug i deficit proporcionalno”, navodi EK.
EK je i u Izvještaju o napretku za Crnu Goru upozorila na brzorastući javni dug, fiskalni deficit i visoku nezaposlenost.
“Kombinovani efekti velikih javnih infrastrukturnih investicija i nekoliko novih skupih programa socijalnih naknada, predstavljaju izazov za fiskalnu održivost. Neophodne su neodložne korektivne mjere, kao što je navedeno u u Programu ekonomskih reformi (ERP)", navodi se u izvještaju.
Crna Gora je, kako je ocijenila EK, umjereno spremna kada je u pitanju razvijanja funkcionalne tržišne ekonomije i pitanje kapaciteta da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama unutar EU.
Iz Instituta alternativa (IA) kazali su da je Crna Gora od EK dobila “slabu trojku” koja podrazumijeva najniži nivo napretka. Najgore su ocijenjena poglavlja 13 (ribarstvo) i 17 (ekonomska i monetarna politika), dok je, posmatrano u odnosu na prošlogodišnji izvještaj, slabiju ocjenu dobilo i poglavlje o javnim nabavkama (5).
“Sloboda kretanja radnika, poglavlje u kojima ranije nije bilo napretka, je ove godine zabilježilo ograničen napredak”, naveli su iz IA.
Bonus video:
