Na Montenegroberzi se u 2015. godini trgovalo za 65.404.780 eura, ili za oko 40 odsto manje u odnosu na promet koji je ostvaren godinu ranije.
Do pada u obimu prometa je došlo jer ove godine nije bilo emisija i trgovine obveznica koliko prethodne godine. U 2014. su obavljene emisije obveznica na primarnom tržištu u ukupnom iznosu od 53.150.000 eura.
U koliko bi posmatrali samo promet realizovan na sekundarnom tržištu kapitala u toku 2014. i 2015. godine, iz Montenegroberze napominju da je promet porastao za oko 19 odsto.
Ukupan broj transakcija u 2015. godini iznosio je 5.090 , ili 19 odsto manje, a najviše se trgovalo akcijama Crnogorski elektroprenosnog sistema 17.426.888 eura (27 odsto ukupnog prometa), Crnogorskog Telekom 7.509.088 eura (11 posto od ukupnog prometa).
Akcijama Jugopetrola se trgovalo za 2.295.666 eura, Društvom za upravljanje investicionim fondom Moneta za 911.000 eura, Plantažama 881.738 eura i dionicama Hipotekarne banke za 794.070 eura.
Najveći rast cijene zabilježile su akcije HTP Ulcinjska rivijera 89 odsto, Luke Bar 52 odsto i kotorskog Napretka 50 odsto, dok su najveći pad cijena imale dionice Mješovitog iz Herceg Novog 90 odsto i Lovćen osiguranje 73 odsto.
Od 1. aprila 2015, na Montenegroberzi su u upotrebi dva nova indeksa: MNSE10 i MONEX.
MNSE10 je indeks 10 najlikvidnijih hartija na tržištu kapitala. Do kraja godine, zabilježio je rast vrijednosti u iznosu od 4,47 odsto. Ukoliko bi smo retroaktivno posmatrali vrijednost MNSE10 indeksa, počev od 31. decembra 2014. na period od jedne godine, njegov godišnji prinos iznosio bi oko 22 odsto.
MONEX je nasljednik indeksa MONEX20, koji ima više kompanija u svojoj “korpi” i kao takav je najmjerovdavniji pokazatelj kretanja cijena na cjelokupnom tržištu kapitala. U odnosu na 2014. MONEX je zabilježio rast vrijednosti u iznosu od 6,80 odsto.
Uz drastičan pad prometa i nedolazak očekivanih investitora iz Turske, prošlu 2015. godinu je obilježilo (ne)poštovanje vlasničkih prava nezadovoljnih akcionara pojedinih zatvorenih investicionih fondova. Gazde Zatvorenog investicionog fonda Moneta poštovale su u potpunosti zahtjeve akcionara i vlasničke im uloge isplatili u novcu ili akcijama drugih komanija.
Najveće razočarenje doživjelo je oko 19 odsto nezadovoljnih akcionara ZIF Atlas Mont kojima istoimeno društvo tokom decembra nije isplatilo očekivanih 3,4 miliona eura. Nesaglasni akcionari sada su upućeni na Privredni sud i parnice tokom kojih će pokušati da izbore prinudnu naplatu svog potraživanja.
Zbog ovog negativnog primjera sve oči su sad uprte u gazde Zatvorenog investicionog fonda Eurofond koji bi trebalo počev od 16. januara nesaglasnim akcionarima da isplati oko 5,4 miliona eura.
Jovović: Država da proda kompanije od kojih nema korist
Aleksandar Jovović, broker Bull and Beara, ovlašćenog posrednika na berzi koji je učestvovao u prometu sa 70 odsto, kaže za “Vijesti” da je “nedovoljno razvijeno tržište sa izuzetno malim brojem atraktivnih hartija od vrijednosti ograničavajući faktor za sve ovlašćene učesnike” i da će se njihov broj vjerovatno i dalje smanjivati.
"Što se tiče fondova, rekao bih da se nisu na vrijeme prilagodili i pripremili za određene zakonske norme koje su koristili manjinski akcionari i da im to sada stvara probleme jer na vrijeme nije obezbijeđen novac za njihovu isplatu. To je odgovornost menadžment kompanija koje njima upravljaju i svakako da svi fondovi nisu u istoj poziciji… Sve dok smo svjedoci pojava, na primjer, da kompanija koja se kotira na berzi neće da zavede zahtjev za isplatu nesaglasnom akcionaru, ne možemo reći da se prava akcionara poštuju i da su u dovoljnoj mjeri zastićena, a bilo je i takvih slučajeva u prethodnoj godini”, dodao je Jovović.
On smatra da će i 2016. godina biti teška, a "ono što bi pozitivno uticalo na tržište kapitala i imalo značajne multiplikativne efekte bila bi odluka džave da dio obveznica koje planira da emituje i odradi preko Montenegroberze".
“Takođe, privođenje kraju procesa privatizacije u Crnoj Gori bi imalo značajne efekte i po smanjenje javnog duga i veoma pozitivne efekte po tržište kapitala. Naročito kada su u pitanju kompanije kojima se ne upravlja na pravi način i od kojih država trenutno nema nikakvu korist, niti dividendu, niti uredne poreske obveznike”, zaključio je Jovović.
Bonus video:
