VLADA I CBCG OČEKUJU POVOLJNE POZAJMICE

Krediti nedovoljni za razvoj privrede

Prema podacima CBCG za prvih pet mjeseci ove godine banke su odobrile ukupno 352,2 miliona eura novih kredita što predstavlja rast od 49,7 miliona ili 16,4 odsto u uporednom godišnjem periodu
50 pregleda 0 komentar(a)
Novac, pare, 500 eura, Foto: Shutterstock
Novac, pare, 500 eura, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 13.02.2019. 23:54h

Kreditna aktivnost banaka u ovom trenutku ne zadovoljava u potpunosti finansijske potrebe privrede, što uz visoke kamatne stope predstavlja limitirajući faktor privrednog rasta i razvoja, a neizvjesna i nestabilna kretanja u zemljama eurozone prenose se  na crnogorski sistem posredstvom međunarodnog kretanja robe i tokova kapitala i utiču na povećanje premija za rizik.

Uz to, kreditna aktivnost  je ispod nivoa koji bi podstakao ekonomski rast i zbog izraženog problema nelikvidnosti privrede i visokog učešća nekvalitetnih kredita koje banke ne mogu da naplate.

To su u razgovoru za “Vijesti” kazali u Ministarstvu finansija i Centralnoj banci (CBCG). 

Iz ovih dviju institucija vjeruju da će smanjenje kamatnih stopa na novoodobrene kredite i ulazak novih banaka na tržište pojačati kreditnu ativnost u ovoj godini.

Prema podacima CBCG za prvih pet mjeseci ove godine banke su odobrile  ukupno 352,2 miliona eura novih kredita što predstavlja rast od 49,7 miliona ili 16,4 odsto  u uporednom  godišnjem periodu. Od tog iznosa privredi  je odobreno 190,3 miliona ili  54 odsto  novih kredita. 

“Imajući u vidu da je u maju ove godine došlo do rasta kreditne aktivnosti na mjesečnom i godišnjem nivou poslije dužeg vremenskog perioda stagnacije, smanjenja kamatnih stopa na ukupne i novoodobrene kredite, kao i ulazak tri nove banke na bankarsko tržište može se  očekivati  da će u ovoj godini doći do oživljavanja kreditne aktivnosti pod povoljnijim uslovima”, kazali su u ministarstvu finansija. 

Iz tog Vladinog resora podsjećaju da su  velika kreditna ekspanzija od 2005. do 2008. godine i globalna  ekonomska kriza  uticali na kreditnu aktivnost banaka. Objašnjavaju da je kriza od 2008. godine izazvala snažan pad kreditne aktivnosti, te da su pad privredne aktivnosti i loši rezultati u poslovanju sektora građevinarstva i tržišta nekretnina doveli do povećanja broja nenaplativih kredita u periodu finansijske krize.

“Vlada nema direktan uticaj na kreditnu politiku banaka ali, u skladu sa svojim ingerencijama, kontinuirano radi na uspostavljanju povoljnijeg sistemskog ambijenta za zaštitu vlasničkih prava, efikasno izvršenje ugovora, eliminisanje problema finansijske nediscipline i sive ekonomije” kazali su u ministarstvu finansija.