DOBROVOLJNO RESTRUKTURIRANJE

Rano za pad loših kredita

“Stvoreni su uslovi da banke i dužnici pristupe opsežnom restrukturiranju na dobrovoljnoj osnovi uz podsticaje i povoljnosti koje je zakon predvidio. Očekivanja su da do kraja ove godine budu pokrenuti postupci u cilju restrukturiranja što bi trebalo da relaksira dužnike i znajčajno smanji NPL u sistemu”
0 komentar(a)
Ažurirano: 08.08.2015. 19:29h

Centralna banka (CBCG) nema konkretne podatke o tome koliko je  na osnovu primjene  zakona  o dobrovoljno finasijskom restukturiranju  smanjeno učešće  loših kredita (NPL), odnosno, onih  kredita  koje banke ne mogu da naplate. 

“Vijestima” je iz  vrhovne monetarne institucije objašnjeno da je  taj zakon stupio na  snagu u aprilu i da je protok vremena od njegovog usvajanja kratak da bi mogli suditi o efektima njegove primjene. 

Cilj  zakona je da se smanji učešće  onih kredita koje banke ne mogu da naplate i da se pojača kreditna aktivnost banaka.

“Stvoreni su uslovi da banke i dužnici pristupe opsežnom restrukturiranju na dobrovoljnoj osnovi uz podsticaje i povoljnosti koje je zakon predvidio. Očekivanja su da do kraja  ove godine budu pokrenuti postupci u cilju restrukturiranja što bi trebalo da relaksira dužnike  i znajčajno smanji  NPL u sistemu”,  rečeno je iz CBCG.

Prema zakonu firmama koje postignu dogovor sa bankama o restrukturiranju loših kredita, država će omogućiti da plate dospjeli poreski dug na rate.

Banke će u tim slučajevima biti oslobođene plaćanja poreza na dodatu vrijednost (PDV), odnosno neće plaćati taj porez prilikom prodaje dužnikovih potraživanja. Uz to, platiće i manje poreza na dobit jer im se kao dobit neće računati umanjenje duga koje nastane prilikom restrukturiranja.

Podaci pokazuju da  su na kraju  juna ove godine nekvalitetni krediti i potraživanja bili 397,1 milion eura  što je 16,45 odsto u ukupno odobrenim kreditima. Oni su nešto niži u odnosu na kraj prošle godine kada su bili  402,1 miliona  ili 16,78 odsto  ukupnih kredita.  U strukturi nekvalitentih kredita na kraju juna  75,85 odsto se odnosilo na  firme, a ostatak od 24,15 odsto na građane. 

„Svakako da smanjenje ukupnog obima nekvalitetnih kredita predstavlja glavni izazov koji se nameće u cilju očuvanja stabilnosti i sigurnosti bankarskog sistema. Međutim, iako banke generalno vode relativno restriktivnu politiku prilikom odobravanja plasmana, kreditna aktivnost banaka u toku prvih pet mjeseci 2015. godine dostiže nivo od 352  miliona što je za 16,44 odsto  više u odnosu na novoodobrene kredite banaka u istom periodu prethodne godine”, kazali su u CBCG.

Najveće učešće u kreditima koje banke ne mogu da naplate imaju trgovine na veliko i malo 26,34 odsto, prerađivačka industrija 14,41 odsto  i građevinske kompanije 10,11 odsto... 

Preporučujemo za Vas