POGODUJE KORUPCIJI

IA: Zakonom o javnim nabavkama nije regulisano praćenje realizacije ugovora

„Dodatno je problematično što je obim posla prevelik za samo dva inspektora za javne nabavke u odnosu na ukupan 621 obveznika“, naveo je Marić
302 pregleda 0 komentar(a)
Jovana Marović
Jovana Marović
Ažurirano: 25.06.2015. 12:49h

Zakonom o javnim nabavkama nije adekvatno regulisano praćenje realizacije ugovora, što pogoduje korupciji, ocijenjeno je na panel diskusiji pod nazivom Kako protiv korupcije u javnim nabavkama.

Koordinator istraživanja u Iinstitutu Alternativa (IA), Jovana Marović, kazala je da je još jedan ključni problem u postupcima i sistemu javnih nabavki nedostatak odgovornosti za kršenje Zakona o javnim nabavkama.

„Ne postoji evidencija o tome koji naručioci su kršili Zakon tokom jedne godine, niti koja je vrsta prekršaja u pitanju“, rekla je Marović na panelu koji je u srijedu u Kolašinu organizovao IA uz podršku holandske Ambasade.

Ona je, kao primjer, navela da se u godišnjem izvještaju Uprave za javne nabavke navode naručioci koji krše procenat korišćenja neposrednog sporazuma, ali da istraživanje IA pokazuje da je to samo na nivou uzorka, jer je broj prestupa mnogo veći.

„Ujedno, ni za te naručioce nema podataka da li su sankcionisani“, saopštila je Marović.

Predstavnik Uprave za javne nabavke, Farisa Kurpejović, kazala je da je uloga te institucije u borbi protiv korupcije prevashodno preventivnog karaktera, tako da je transparentnost postupka prepoznata kao ključan faktor.

„U nadležnosti Uprave nije da provejrava podatake o postupcima javnih nabavki obveznika zakona na godišnjem nivou, već samo da objavi one koje joj dostave naručioci“, rekla je Kurpejović.

Predstavnik Komlisije za kontrolu postupaka javnih nabavki, Tomo Miljić, naveo je da je izmjenama Zakona o javnim nabavkama predviđena velika odgovornost za službenike za javne nabavke, zbog čega je neophodno da se oni dobro upoznaju sa zakonskim odredbama i podzakonskim aktima.

On je dodao da je problem i veliki dio neiskorišćenih sredstava na godišnjem nivou, usljed velikog broja predmeta koji se nađu pred Komisijom, koji se poništavaju u cjelosti zbog utvrđenih nepravilnosti u sprovođenju postupka.

Predstavnik Centra za građansko obrazovanje, Boris Marić, rekao je da „najslabiju kariku“ u sistemu javnih nabavki predstavlja to što samo zaključenje ugovora i njegova realizacija podliježu inspekcijskom nadzoru.

„Dodatno je problematično što je obim posla prevelik za samo dva inspektora za javne nabavke u odnosu na ukupan 621 obveznika“, naveo je Marić.

Iz IA su saopštili da su službenici za javne nabavke, koji su učestvovali na panelu, naveli da su problematične i nejasne procedure kada je u pitanju primjena neposrednog sporazuma, zbog čega neophodna izrada pravilnika koja bi im pomogla u primjeni te metode u postupku javnih nabavki.

Učesnici su kazali da bi trebalo dodatno raditi na pravilniku za izradu godišnjeg plana javnih nabavki, jer bi se time smanjio broj njegovih izmjena tokom godine.

„Još jedan problem na koji su ukazali službenici i koji je IA prepoznao u svom istraživanju, je potreba jačanja kadrovskih i administrativnih kapaciteta službi za javne nabavke i tenderskih komisija, u cilju što efikasnijeg sprovođenja postupaka“, navodi se u saopštenju.

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta Civilno društvo i građani u borbi protiv korupcije u javnim nabavkama, koji IA sprovodi uz podršku holandske Ambasade. Cilj projekta je mapiranje ključnih rizika za korupciju u javnim nabavkama.

„Aktivnosti projekta usmjerene su na jačanje saradnje između državnih i nedržavnih aktera u utvrđivanju nepravilnosti u oblasti javnih nabavki i formulisanju preporuka za unaprijeđenje“, navodi se u saopštenju IA.

Preporučujemo za Vas