O PREDLOGU ZAKONA

Žugić: Banke gube alibi za visoke kamatne stope

„Ovo se zvao Podgorički model. Mi se zalažemo za spuški model, prije Podgorice da svrate malo u Spuž“, kazao je Medojević
2 komentar(a)
Radoje Žugić, Foto: Boris Pejović
Radoje Žugić, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 24.03.2015. 17:57h

Skupština je završila raspravu o Predlogu zakona o sporazumnom finansijskom restruktuiranju dugova prema finansijskim institucijama, kojim, prema riječima ministra finansija Radoja Žugića, banke gube alibi za svoju neaktivnosti i visoke kamatne stope.

Žugić je ocijenio da je predloženi zakon kvalitetan iskorak naprijed.

„Očekujem da će ovaj zakon imati i psihološke i konkretne uticaje na monetarnu sferu i ostale segment ekonomije“, rekao je Žugić.

On je kazao da je poruka Vlade bankama da treba da svoje kamatne politike prilagođavaju stvarnim potrebama i realnom stanju ekonomije.

„Kroz ovaj zakon šaljemo snažnu poruku bankama. Ne živim u ubjeđenju da ćemo sa ovim zakonom napraviti neke revolucionarne preokrete, ali da ćemo dati doprinos - hoćemo“, poručio je Žugić.

Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restruktuiranju dugova prema finansijskim institucijama ima za cilj stvaranje stimulativnog okvira koji podržava realno restrukturiranje u vansudskom postupku ekonomski održivih privrednih subjekata, kao i uvođenje novih mehanizma restrukturiranja hipotekarnih kredita građana, čiji su pojedinačni iznosi, u okviru portfolija kredita odobrenih stanovnitvu, najveći.

Predloženi zakon zasniva se na konceptu dobrovoljnosti učesnika u restrukturiranju, kao i na tome da se finansijsko restrukturiranje sprovodi uz obavezno institucionalno posredovanje.

Dužnici i njihovi povjerioci dobrovoljno učestvuju u pregovaranju o dugu, sa ciljem postizanja rješenja na obostrano zadovoljstvo.

Jelić: Tokom krize se nije puno važnosti pridavalo rizičnim kreditima

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jelić, rekao je da se tokom krize nije puno pridavalo važnosti rizičnim kreditima.

„Preduzimanje mjera za rješvanje nekvalitetnih kredita ostaje najveći izazov i pitanje je od esencijalnog značajan za perspektivu budućeg razvoja bankarskog sektora“, kazao je Jelić.

On je dodao da se stopa od preko 18 odsto loših kredita, u teoriji smatra vrlo visokom.

„Predloženi zakon se zasniva na konceptu dobrovoljnosti, sa ciljem postizanja rješenja na obostrano zadovoljstvo. Zakonom se utvrđuju i određeni podsticaju za povjerioce i dužnike“, naveo je Jelić.

Medojević predlaže "spuški model"

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Nebojša Medojević, rekao je da banke nijesu previše zainteresovane za takav model rješavanja nekvalitetnih kredita.

„Ovo se zvao Podgorički model. Mi se zalažemo za spuški model, prije Podgorice da svrate malo u Spuž“, kazao je Medojević.

On smatra da predloženi zakon možda ima dobru namjeru, ali nema realne mehanizme koji su usklađeni sa stvarnim problemom.

Medojević je rekao da je evidentan organizovani kriminal u vrhu menadžmenta banaka.

„Zašto da spašavamo privatnu banku od lopovluka njenog menadžmenta? Imamo sada situaciju da u depozitima privatnih banaka ima 1,3 milijardu eura novca građana Crne Gore“, kazao je Medojević.

Bojanić: Zakon se ne bavi uzrocima, već posljedicama krize

Nezavisni poslanik Mladen Bojanić, saopštio je da predloženi zakon ne ide u pravcu spriječavanja uzroka krize u bankarstvu, nego se bavi posljedicama.

„Ovaj zakon doživljavam kao čaj od nane. Niti ima korist, niti štete. Zakon je tu da bi se kreirao privid da samo što nijesmo riješili neke probleme“, poručio je Bojanić.

On je pitao da li je predloženi zakon svjesno urađen za nekoliko dužnika, kojima će pomoći, ili da se stvori privid da se nešto radi.

„Banke su apsolutno nezainteresovane za ovaj zakon“, tvrdi Bojanić.

Tuponja: Ovo je sanacija štete

Poslanik Pozitivne Crne Gore, Goran Tuponja, saopštio je da je predloženi zakon samo jedan u nizu pravnih akata koji pokazuje da Vlada nije sposobna da sprovode zakone koji bi održavali disciplinu i red u državi.

„Ovo je kao naknadna pamet ili neka sanacija nastale štete za koju Vlada nije kriva“, kazao je Tuponja.

On je dodao da zakon koji ne obavezuje, koji je dobrovoljan i bez kaznenih odredbi, nije potreban.

Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanović, rekao je da su sama rješenja u predloženom zakonu „takva i takva“.

„Rješavamo nešto što banke već rješavaju na svoj način. Banke su našle model kako da ovo rješavaju i to veoma visokim kamatama kojima opterećuju ostatak privrede i građana“, kazao je Damjanović.

Poslanik DF-a, Emilo Labudović, kazao je da zakon predstavlja obavezujuću normu, ali da predloženi to nije.

“Po zakonu se nešto smije, nešto ne, ali se uvijek nešto mora. Ovo nije zakon. Banke i njihovi komitenti mogu da se ponašaju i rade kao da ga nema”, rekao je Labudović.

On je dodao da se u predloženom tekstu vrlo često spominju nekvalitetni krediti.

“Recite mi šta su to kvalitetni krediti u ovom momerntu i odmah ću dati ostavku i krenuti u biznis. Šta to u Crnoj Gori, osim šverca droge, omogućava zaradu da se vrati kredit po bilo kakvoj kamati”, pitao je Labudović.

Preporučujemo za Vas