NE ODUSTAJU OD "PRIVREMENE MJERE"

Ostaje veći porez na zarade

Ubiranje kriznog poreza u 2015. nema podršku opozicionih partija (DF, SNP, Pozitivna), ali će ga parlament usvojiti podrškom vlasti
5 komentar(a)
Vlada sjednica, Foto: Gov.me
Vlada sjednica, Foto: Gov.me
Ažurirano: 16.02.2019. 22:54h

Ministarstvo finansija potvrdilo je u  obrazloženju predloga budžeta   za 2015. da Vlada hoće i naredne godine da zadrži krzni porez na plate.

Ta mjera “privremenog karaktera” podrazumijeva da se sve zarade od 480 eura neto (720 bruto) oporezuju po stopi od devet odsto, a ostatak iznad toga po stopi od 15 odsto. Zbog te mjere je većina poslodavaca smanjila plate zaposlenima.   

Krizni porez je uveden 8. februara 2013. i u toj godini je budžet dopunjen 13 miliona. Građanima je  ukupno  u toj godini po osnovu kriznog poreza, povećanja stope PDV-a sa 17 na 19 odsto, taksi od po euro na sim kartice i brojila za struju  uzeto preko 75 miliona eura. Takse su ukinute, a biće odmrznute penzije, ali bez povišice. 

Ubiranje kriznog poreza u 2015. nema podršku opozicionih partija (DF, SNP, Pozitivna), ali će ga parlament usvojiti podrškom vlasti.  

Poslanici DPS -a su ljetos predložili da se zadrži krizni porez preko izmjena zakona o porezu na dohodak fizičkih lica.

Nije javno saopšteno koliko je novca ove godine  prihodovano od kriznog poreza, dok su penzioneri ostali uskraćeni za 4,8 miliona  jer je izbjegnuto da se penzije povećaju za 1,25 odsto.

Penzije će nakon dvije godine  biti odmrznute od januara naredne godine i usklađivaće se sa  troškovima života i prosječnom zaradom. 

Ministar finansija  Radoje Žugić  kazao je da  je u protekle dvije godine najstarija populacija podnijela teret krize zbog čega će se penzije u narednom periodu  usklađivati jedino u slučaju kada treba da se povećaju.   

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na pitanja “Vijesti” zašto je došlo do smanjenja izdataka za bruto zarade zarade zaposlenih, koji su na državnoj kasi, u iznosu od 7,3 miliona.

Pomoćnik ministra finansija Nikola Vukićević nedavno je kazao za RTCG da je riječ o “prekompoziciji budžeta na zahtjev Univerziteta  i da je taj novac prebačen na stavku transfera institucijama”, te da  zarade u javnom  sektoru neće biti smanjivane.   

Ukupno, budžet za narednu godinu iznosi 1,56 milijardi eura, što je nešto više od ovogodišnjeg. Kapitalni budžet je 284,1 milion, a izvorni prihodi 1,32 milijarde. Budžetu će iduće godine nedostajati oko 634 miliona, od čega je deficit budžeta 235,7 miliona. Od toga za autoput ide 206 miliona pozajmice. Ostatak se odnosi na stare kredite i emitovane obveznice koje dolaze na naplatu.

Tehnička greška Bonusu četiri miliona

Ministarstvo finansija je saopštilo da su u  obrazloženju budžeta  napravili   tehničku  grešku na poziciji subvencija  u dijelu koji je planiran kod Ministarstva ekonomije.

“Subvencije su planirane u iznosu od 5,7 miliona i to za program rješavanja  subvencioniranja struje domaćinstvima koja pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva. Ne odnose se na pokriće gubitka zbog organizovanja proizvodnje u Kombinatu aluminijuma”, objasnio je Vladin resor i   izvinili su se javnosti zbog te greške.

“Vijesti” su juče prenijele informaciju iz  obrazloženja predloga budžeta  da se 1,5 miliona odnosi na subvencije za  struju za najugroženija domaćinstva, a četiri miliona za  pokrivanje troškova   državnog Montenegro bonusa zbog  gubitaka koje imao zbog proizvodnje u KAP-u u jednom periodu  od jula 2013. do juna ove godine.

Ta isplata,kako piše, planirana je prema Vladinom zaključku od 18.jula 2013. Vlada je tajno pokrivala gubitke, a za to je iz kase već dato preko pet i po miliona.

Preporučujemo za Vas