Stav komesara Evropske komisije (EK) za proširenje Štefana Filea da bez strukturnih reformi nema makrofinansijske stabilnosti mogao bi da bude i poruka da EK neće blagonaklono gledati na megalomanske infrastrukturne projekte koje Crna Gora planira da realizuje, a koje će, i prema ranijim upozorenjima iz evropskih institucija, značajno povećati državni dug, koji je i sada kritičan.
File je na ministarskoj konferenciji u Beogradu, kojoj su prisustvovali i crnogorski ministri Igor Lukšić i Vladimir Kavarić, poručio zemljama zapadnog Balkana da moraju sprovesti sve neophodne i kredibilne reforme ako misle da restrukturiraju svoje ekonomije i postignu makrofinansijsku stabilnost.
On je zatražio od zemalja regiona da Briselu svakog 1. januara pošalju nacionalne planove i programe ekonomskih reformi koji, kako je kazao, moraju ubijediti EU da su realni i ostvarivi.
"Morate pripremiti obuhvatnije i uvjerljive planove za reforme koje će nadmašiti fiskalnu konsolidaciju. Morate biti sposobni da pokažete da ste ozbiljni u planovima da unaprijedite svoje ekonomije te da ste sposobni da privučete nove investicije koje će podstaći konkurentnost i stvoriti nova radna mjesta", poručio je File, navodeći da će ti planovi poboljšati ukupne politike zemalja regiona.
Koordinator Foruma 2010 za EU integracije i bivši menadžer za ekonomske reforme Evropske agencije za rekonstrukciju 2001-2008 Dejan Mijović smatra da su poruke Filea zapravo dokaz da se strukturne reforme u Crnoj Gori, ali i regionu sprovode samo na papiru, ali ne i u praksi.
"Nijesmo restrukturirali privredu i osposobili je za konkurentno poslovanje, niti uspostavili vladavinu prava kao preduslov za privlačenje investicija, pa je sasvim logično što nam je odložen prijem u EU. A imali smo istu, neometanu, vlast punih 25 godina", naveo je Mijović za "Vijesti".
On je dodao da je,poslije loše vijesti da CG u članstvo EU neće primiti prije 2020. godine, odluka Evrope da mnogo aktivnije nego dosad kontroliše vođenje naše ekonomske i razvojne politike predstavlja veliko ohrabrenje.
"To istovremeno znači da se više neće moći planirati nerealni megalomanski projekti koji nemaju uporište u budžetu i koji prevazilaze kapacitet države za zaduživanje“, naveo je Mijović, koji očekuje da će vlast sada morati da odustane od kineskih kredita i gradnje autoputa Smokovac - Mateševo, kao i velikih elektrana koje nemaju ekonomsku isplativost.
Za autoput država treba da se zaduži oko 700 miliona, a samo da izdvoji oko 100 miliona. On navodi da je EK juče odlučila da pooštri kriterijum za redukciju opasnih gasova na 40 odsto do 2030. godine, što, prema njegovim riječima, znači da ne treba očekivati ni gradnju novih termoelektrana, jer se zbog primjene kaznenih penala one neće isplatiti nijednom investitoru.
„Zbog toga čudi insistiranje Vlade u pregovorima sa A2A da ova ulaže u gradnju nove termolektrane u Pljevljima“, naveo je Mijović.
File je na konferenciji ocijenio da cijela Evropa prolazi kroz veliku ekonomsku krizu, dodajući da su kroz mandat postojeće EK registrovana mnoga iskušenja u ekonomskom upravljanju Evropskom unijom.
Krivokapić: Milijarda - to možemo sami
EU obećava milijardu iz pretpristupnih fondova kao pomoć projektima zemljama zapadnog Balkana, a predsjednik parlamenta Ranko Krivokapić je rekao da će svi projekti biti kontrolisani kao i do sada i da će dobra saradnja država Balkana postići da "ta milijarda stigne što prije".
"Ali kada se saberu brojevi na Balkanu, i ukupni BDP svih država, one mogu same da obezbijede dovoljno sredstava. Projekat autoputa u Crnoj Gori košta 800 miliona naših sredstava, tako da ta cifra nije tako velika ”, kazao je Krivokapić nakon sastanka sa grčkim kolegom.
Upitan o stavu premijera Mila Đukanovića da bez investicija u infrastrukturu teško može biti govora o vladavini prava, Krivokapić je odgovorio da se mora stvoriti sigurna zemlja, vladavina prava da bi investitori dolazili i da bi se ekonomija razvijala.
Bonus video:
