UPOZORENJE sb

Pazite da sa autoputem ne ugrozite budžet

Iz Svjetske banke upozorili Vladu da realizacijom velikih projekata može dodatno da oslavi javne finansije
18 komentar(a)
Ažurirano: 07.01.2014. 06:58h

Šef kancelarije Svjetske banke (SB) za Crnu Goru Anabel Abreu u razgovoru za „Vijesti“ je kazala da Crna Gora ove godine treba da posebno obrati pažnju na planiranje velikih projekata kako oni ne bi doveli do dodatnog pristiska na već oslabljene javne finansije.

Iz te institucije ranije je ocijenjeno da će izgradnja autoputa, odnosno izgradnja dionice Smokovac-Mateševo uticati da javni dug poraste čak 23 odsto BDP–a. Taj važni infrastrukturni projekat, prema najavama, država planira da počne u februaru. Izgradnja dijela autoputa Smokovac - Mateševo, koštao bi, prema ponudi kineskog konzorcijuma, oko 800 miliona eura a Vlada planira da se ove godine zaduži za oko 100 miliona kako bi finansirala početak projekta.

„Javni dug je i dalje visok i u septembru 2013. godine bio je 55 odsto BDP-a, a sa garancijama 63,2 odsto BDP-a. Nedavno je agencija Standard and purs promijenila izgled zemlje na negativan zbog kontinuiranog rasta javnog duga što predstavlja značajan rizik i povećava osjetljivost zemlje. Ukoliko se to spoji sa slabom spoljnom pozicijom države, bankarskim sektorom koji je i dalje osjetljiv zbog visokog nivoa loših kredita, osjetljivost zemlje sa ograničenim instrumentima monetarne politike je visoka. Posebnu pažnju treba obratiti na pažljivo planiranje velikih projekata tako da oni ne dovedu do dodatnog pritiska na već oslabljene javne finansije“, rekla je Abreu, dodajući da su primijećeni napori da se nastavi sa procesom fiskalne konsolidacije i unapređenjem poslovnog okruženja.

Svjetka banka

Ona je kazala da SB razgovara sa Vladom o pomoći za jačanje upravljanja dugom i da ta pomoć uključuje potencijalne oblasti podrške kao što su unapređenje izrade srednjoročnih strategija za upravljanje dugom, razvoj sekundarnog tržišta državnih obveznica i podrška u internoj organizaciji sektora za upravljanje dugom.

Abreu je kazala da će u ovoj godini zajedno sa Vladom raditi na srednjoročnoj reviziji Strategije partnerstva za Crnu Goru gdje će utvrditi prioritetne oblasti za preostale angažmane u okviru te strategije koja se završava naredne godine.

Abreu je kazala da će u ovoj godini zajedno sa Vladom raditi na srednjoročnoj reviziji Strategije partnerstva za Crnu Goru gdje će utvrditi prioritetne oblasti za preostale angažmane u okviru te strategije koja se završava naredne godine

SB je projektovala rast crnogorske ekonomije po stopi od 2,5 odsto u ovoj godini, a ako najavljene investicije privatnog sektora i izgradnja autoputa počnu da se ostvaruju, onda je moguće očekivati i scenario višeg rasta od 3,2 odsto.

„Početak radova na izgradnji autoputa zajedno sa investicijama u turizmu i energetici bi povećali izglede Crne Gore za rast na srednji rok. Pod pretpostavkom da će se polovina najavljenih privatnih investicija implementirati i da se ispuni četvorogodišnji period izgradnje rast bi se povećao na oko 3,2 procenta od ove pa do 2016. godine“, ocijenila je Abreu.

Ona je navela da se tokom 2013. godine crnogorska ekonomija oporavljala uz pomoć rasta koji je nastao u euro zoni i povoljnih vremenskih uslova.

„Domaća potražnja je uglavnom bila potisnuta tokom prve polovine godine, što se odrazilo kroz visoku nezaposlenost, usporen rast dohotka domaćinstava, kredita i nizak nivo investicija. To je počelo da se oporavlja tokom druge polovine godine što stvara solidnu osnovu za rast u 2014,” rekla je Abreu.

SB je preporučila Vladi da 2014. godine nastavi fiskalnu konsolidaciju kako bi smanjila javni dug, poboljšala naplatu poreskog duga, kao i da pomogne u rješavanju problema nekvalitetnih kredita bankarskog sektora i nastavi unapređenje uslova za nove investicije

„Na ekonomskom frontu progres na unapređenju investicione klime je impresivan, a mi smo zadovoljni i sa fiskalnim učinkom u 2013. u situaciji u kojoj je došlo do aktiviranja garancija u iznosu od preko tri procenta BDP-a. Ali, s obzirom na povećanje javnog duga, biće potrebni dodatni napori za kreiranje fiskalnog prostora za potrebe javnih investicija na srednji rok“, istakla je Abreu.

Smanjiti javni dug i potrošnju

SB je preporučila Vladi da 2014. godine nastavi fiskalnu konsolidaciju kako bi smanjila javni dug, poboljšala naplatu poreskog duga, kao i da pomogne u rješavanju problema nekvalitetnih kredita bankarskog sektora i nastavi unapređenje uslova za nove investicije.

Kako je SB ocijenila da se održivost javnih finansija i smanjenje državnog duga može sprovesti povećanjem poreza ali da bi time bio ugrožen investicioni ambijent, zbog čega bi bilo bolje da se smanji javna potrošnja, koja je dosta visoka i iznosi oko 47 odsto BDP–a.

Galerija

Preporučujemo za Vas