Ekonomija kroz 2013.

Godina za zaborav: KAP u novčaniku

Stečaj u KAP-u je događaj godine ne samo zbog propadanja najvećeg izvoznika već zbog toga što je Vlada novcem građana pokrila garancije za kredite KAP-a od 113 miliona eura
3 komentar(a)
2013, Foto: Shutterstock
2013, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 19.02.2019. 20:22h

Glavni ekonomski događaj u 2013. je stečaj i bankrot Kombinata aluminijuma, ne samo zbog propadanja najvećeg izvoznika već zbog toga što je Vlada novcem građana pokrila garancije za kredite KAP-a od 113 miliona eura, a zatim povećanjem poreza nadoknađuje taj novac budžetu. Time je problem Kombinata aluminijuma i loših odluka Vlada u vezi s njegovom privatizacijom i prihvatanjem uslova bivših ruskih partnera ugovorom o poravnanju, ušao u svaku kuću i preduzeće odnosno novčanik.

Noćna mora za budžet

Vlada je preko Ministarstva finansija 14. juna tražila uvođenje stečaja zbog duga KAP-a državnom budžetu od 24,4 miliona, koliko su poreski obveznici u aprilu 2012. platili kredit Dojče banci. Stečaj je uveden 8. jula. Razlog za uvođenje stečaja nije bio samo taj dug već i sukob sa ruskim partnerom, firmom Olega Deripaske, kao i to što Vlada nije dobila saglasnost Skupštine, zbog protivljenja opozicije i SDP-a,  da još i isplati Deripasku sa 51 milion da bi napustio KAP. Uvođenje stečaja bio je i povod da Državna revizorska institucija ne uradi reviziju dugova i poslovanja KAP-a, što je Skupština od nje tražila, a i Vlada je odbila da napravi plan sanacije fabrike, što su tražili poslanici, pozivajući se na uvedeni stečaj.

Vlada novcem građana i sada finansira KAP plaćajući za ukradenu struju iz evropskog sistema za rad Kombinata, koja je iz Energetske zajednice nazvana hajdučijom, i pokrivajući mjesečne gubitke od oko 1, 2 miliona eura preko državne firme Montegero bonus, koja upravlja fabrikom od uvođenja stečaja.

KAP bi mogao da obilježi i narednu godinu. Da li će biti kupaca za imovinu fabrike znaće se 8. januara, kada se zatvara tender. Iz Vlade i menadžmenta kompanije proteklih mjeseci govorili su da se neće javiti investitori ukoliko im ne budu obezbijeđene subvencije za struju, a one su sporne zbog sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Viceguverner Centralne banke Nikola Fabris predložio je da se KAP zatvori, ako se ne pojavi kupac. To bi spasilo državu novih obaveza i svorilo veliki višak električne energije koja bi mogla da se izvozi. Negativne posljedice bi bile slanje sadašnjih oko 700 radnika na Biro rada, smanjenje privredne aktivnosti i smanjenje inače slabog izvoza od oko 370 miliona eura na godišnjem nivou za oko 20 odsto koliko sada čini aluminijum.

Povećanje poreza, zamrznute penzije

Vlada je 2013. počela zamrzavanjem penzija, čime je izbjegla njihov rast od oko 3,3 odsto i uštedjela na penzionerima 12 miliona eura. Već u februaru je povećala porez na bruto plate preko 720 eura za dodatnih šest odsto, što je značilo novu dažbinu od devet centi na svaki euro neto plate preko 482 eura. Tada su se hvalili da zahvaljujući ovim mjerama neće doći do povećanja PDV-a. Međutim, kako je bilo izvjesno uvođenje stečaja u KAP i pad garancija od 113 miliona, Vlada je 1. jula povećala stopu PDV-a sa 17 na 19 odsto. Na ova dva odsto Vlada je od građana uzela oko 40 miliona eura.

U ovom slučaju tačnim se pokazala procjena Vlada da povećanje poreza neće na duži rok izazvati rast cijena jer je u novembru godišnja stopa inflacije bila 0 odsto. Tu nema zasluge Vlade jer su cijene hrane iste ili niže zbog izuzetno rodne godine, trgovci zbog slabije kupovne moći drže nešto niže cijene, a tokom godine pale su i cijene goriva na međunarodnim berzama.

2014. neće biti taksi euro po euro na mobilne telefone, električna brojila i kablovske televizije voljom poslanika opozicije i SDP-a. Premijer Milo Đukanović je nedavno kazao da bi 2014. godine mogli biti ukinuti krizni porezi ukoliko dođe do rasta ekonomije i povećanja redovnih državnih prihoda usljed realizacije nekoliko najavljenih stranih investicija.

Rast javnog duga,nezaposlenosti, stečajevi...

2013. je godina u kojoj je državni dug porastao za skoro dvjesta miliona, sa 1,7 milijardi na 1,89 milijardi, tako da sada nakon ispravke Monstata iznosi 56 odsto bruto-domaćeg proizvoda.  Na ovaj rast najviše je uticalo neplanirano zaduženje za preuzimanje garancija za kredite KAP-a.

Broj nezaposlenih, prema Zavodu za zapošljavanje, prošle sedmice je iznosio 34.858 i bio je za 3.994 u odnosu na 23. decembar prošle godine. Stopa nezaposlenosti je 15 odsto.

Za devet mjeseci 2013. godine povećan je broj stečajeva za 20 odsto u odnosu na isti period 2012. Stečaj je uveden u velike kompanije kao što su KAP, Rudnici boksita, Zavod za izgradnju Bara, Pantomarket, Albonu...

Naplaćeno je oko 100 miliona više prihoda od plana, ali je taj dobar rezultat pojeo dug KAP-a.

Kiša istopila recesiju

Crna Gora je 2013. godine izašla iz recesije u kojoj je bila 2012. kada je imala pad ekonomije od minus 2,5 odsto. U prva tri kvartala 2013. rast ekonomije je iznosio 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na rast je najviše uticalo povećanje proizvodnje električne energije usljed rekordnih padavina. Vlada u 2014. očekuje ekonomski rast od 3,6 odsto na osnovu najavljenih stranih investicija u turizmu i energetici, a nadaju se i početku gradnje autoputa. Svjetska banka je za narednu godinu prognozirala rast od 2,5 odsto, a Evropska banka za obnovu i razvoj za dva odsto.

Signal za stambeno-turističke projekte

Počele su 2013. investicije koje bi tek 2014. godine trebalo da budu vidljivije, a najavljuju se veća zaposlenost i ekonomski rast. U avgustu je u bivšoj kasarni u Kumboru počelo rušenje starih građevina, a za dvije i po godine, prema planovima azerbejdžanske državne naftne kompanije SOCAR, biće izgrađen stambeno-turistički kompleks u koji tvrde da će uložiti 500 miliona eura.

U oktobru je ozvaničen početak gradnje marine na Luštici i stambeno-turistički kompleks oko nje u okviru projekta Luštica Bay. U ukupan ovaj projekat do sada je egipatski Orascom uložio 37 miliona, većina radova planirana je 2014. U naredne četiri godine trebalo bi biti uloženo 1,1 milijardu eura.

U novembru je Porto Montenegro dobio dozvolu za proširenje marine, a kanadski biznismen Piter Mank u novih 180 vezova najavljuje da će uložiti oko 20 miliona.  Ovi projekti će uticati na ekonomiju, ali ograničeno zbog činjenica da Crna Gora skoro i da nema industriju građevinskog materijala, malo jakih građevinskih firmi a još manje svojih građevinskih radnika. Investitori su obećali da će uposliti domaće kapacitete i radnike. Ni dugoročni uticaj neće biti veliki jer se većina investicija na Luštici i Kumboru odnosi na izgradnju stanova i vila za prodaju.