Evropska komisija (EK) je za prevazilaženje problema u Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP) predložila mogućnost traženja tranzicionog perioda, što podrazumijeva dostavljanje detaljnog plana obnavljanja dugoročne održivosti fabrike na osnovu realnih pretpostavki.
To je saopšteno iz Ministarstva ekonomije, iz kojeg je istaknuto da je na sjednici Pododbora koji se bavi pitanjima unutrašnjeg tržišta i konkurencije, 5. marta, jedna od tema bila i sudbina KAP-a.
„Tema interesovanja je bio predlog održivog poslovanja KAP-a. Bilo koji predlog podrazumijeva rješavanje pitanja električne energije, što je problem koji se mora definisati u svakoj od predloženih opcija, odnosno i u slučaju preuzimanja fabrike, stečaja ili ponude Tosjali holdinga“, saopšteno je iz Ministarstva.
Navedena opcija, dodaju iz Vladinog resora, podrazumijeva dostavljanje EK detaljnog plana, kao i precizno definisane rokove u kojima se planira završiti taj proces.
“Uz taj plan Crna Gora bi morala dostaviti i jednu vrstu elaborata o značaju kompanije za nacionalnu ekonomiju. Predstavnici EK su ukazali i na činjenicu da to nije presedan, već da su i neke druge zemlje članice koristile navedenu opciju, kao Poljska, Bugarska, Rumunija. Iz EK su saopštili i da je odobravanje navedene opcije stvar političke odluke odnosno dogovora između visokih predstavnika EK i Crne Gore. Na tom sastanku EK se nije izjašnjavala u konačnom o tom pitanju”, saopštili su juče iz Ministarstva.
Na sastanku Pododobora za pregovore sa EU, koji čine predstavnici crnogorskih institucija i EK, 5. marta je istaknuto da država ima tri opcije – da preuzme KAP, traženje partnera i stečaj.
Takođe je stiglo i upozorenje EK, koje su “Vijesti” u subotu prenijele iz dopisa predsjednika Komisije za kontrolu državne pomoći Mitra Bajčeta ministarstvima ekonomije i finansija, kao i glavnom pregovaraču Crne Gore sa EU Aleksandru Pejoviću, a koje Ministarstvo ekonomije ne pominje u jučerašnjem saopštenju.
“Predstavnici Evropske komisije ukazali su na činjenicu da je KAP već dobio pomoć za restrukturiranje i da bi svako novo ulaganje predstavljalo kršenje principa “prvi put - zadnji put” (odredbama člana 16 stav 4 Uredbe o bližim kriterijumima, uslovima i načinu dodjele državne pomoći je propisano da se državna pomoć za restrukturiranje može dodijeliti samo jednom u deset godina). Dakle, svako novo ulaganje bi od strane EK bilo tumačeno kao direktno kršenje odredbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi u krajnjem moglo da se negativno odrazi na dalji proces pristupanja Crne Gore EU”, prenosi Bajčeta sa sastanka, piše u dopisu.
Vladin odnosno DPS glavni predlog je da ruski partner Oleg Deripaska izađe iz KAP-a tako što bi mu poreski obveznici platili 40 odnosno 51 milion eura. Državna pomoć bi se nastavila kroz subvencije za struju, preuzimanje dugova i obaveza od preko 180 miliona eura.
Na sastanku pododobora za pregovore sa EU, koji čine predstavnici crnogorskih institucija i EK, 5. marta je istaknuto da država ima tri opcije – da preuzme KAP, traženje partnera i stečaj.
Skupštini su predložene tri opcije koje su predočene predstavnicima EK, ali je ključna varijanta DPS-a da država kupi udio ruskog CEAC-a od 29,4 odsto i nastavi da pomaže KAP-u iz državne kase. Za stečaj se zalaže njihov koalicioni partner SDP, iz kojeg je ocijenjeno da je to realna posljedica dosadašnjeg rada Vlade.
Koliko je važno poglavlje koje se odnosi na politiku konkurencije i davanja državne pomoći osjetila je Hrvatska, jer se to u pregovorima sa EU našlo među četiri posljednja zatvorena poglavlja. Evropska komisija je godinama upozoravala Hrvatsku zbog toga što je subvencionisala svoja brodogradiliša.
Kada parlament izabere opciju, tražićemo mišljenje
Komisije Na pitanje zašto se Ministarstvo ekonomije i Vlada nijesu ranije konsultovali za mišljenje Evropske komisije u pogledu daljih subvencija i podrške KAP-u, iz Ministarstva je odgovoreno da će Vlada u svakoj opciji koja bude prihvaćena, kada bude imala konačan stav parlamenta po tom pitanju, tražiti mišljenje i saglasnost EK.
To na način, kako dodaju, na koji su radile i ostale zemlje koje su koristile navedenu opciju, a koje su sada članice Evropske unije.
Da li sad smatrate da će, ukoliko parlament prihvati opciju koja podrazumijeva isplatu ruskog partnera i dalje subvencije za KAP, biti prekršene odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i Evropske unije?
“Smatramo da će pod posebnom pažnjom biti snabdijevanje električnom energijom Kombinata aluminijuma, a to je zajedničko za sve opcije koje su dostavljene parlamentu. Raskid ugovora sa CEAC-om se ne tretira kao državna pomoć i nije predmet interesovanja u tom smislu, već bi eventualno interesovanje bilo u domenu održivosti KAP-a i to pitanje ostaje u svakoj opciji, bilo da se radi o preuzimanju akcija, stečaju kao neželjenoj opciji koja nije pod kontrolom Vlade, ili ponudi Tosjali holdinga”, odgovoreno je iz Vladinog resora na čijem čelu je Vladimir Kavarić.
Do sredine prošle godine iz Ministarstva ekonomije je nekoliko puta saopšteno da novih subvencija za KAP u skladu sa evropskim preporukama dalje neće biti. Na osnovu čega je došlo do promjene te odluke i zbog čega se nastavlja sa daljom neracionalnom podrškom nerentabilnoj firmi pred bankrotom?
Vlada Crne Gore ima rješenje za održivost Kombinata i smatra da na osnovu tih pretpostavki KAP treba da opstane. Da opstane na način koji neće ugroziti EPCG. Dalje, sa tim problemom se suočavaju sve elektrolize u Evropi, i znamo da mnoge od njih rade i u zemljama sa mnogo većom cijenom struje nego što je kod nas. Međutim, svako ko smatra da KAP ne treba da radi može takav predlog da iznese pred nadležne instutucije i dobije potrebnu većinu. Takav predlog do sada nije iznio nijedan poltički subjekt u Crnoj Gori.
Što se tiče subvencija, Ministarstvo ekonomije je više puta ponavljalo da nema novih subvencija za CEAC, što je i definisano Ugovorom o poravnanju. Upravo opcija Vlade znači raskid ugovora sa CEAC-om kroz besplatno ustupanje akcija CEAC-a Vladi Crne Gore i odlazak CEAC-a iz KAP-a. Poslanik SDP-a Damir Šehović tražio je da predsjednik Skupštine Ranko Krivokapić zvanično zahtijeva da Ministarstvo ekonomije prije rasprave o KAP-u dostavi mišljenje EK o predlogu koji zagovara - da se ruski CEAC isplati sa 51 milion eura uz preuzimanje dugova i ostalih obaveza. Ocijenio je neophodnim zvanično mišljenje EK da bi im pomoglo u izjašnjavanju.
Iz SDP-a su pozvali Ministarstvo da saopšte kako se sličan problem prevazišao sa Željezarom, čime aludiraju da se u slučaju stečaja formira novo pravno lice i izbjegava problem sa EK.
Galerija
Bonus video:
