Direktor Eurofonda Boiša Šotra saopštio je juče u Privrednom sudu da 19. jula 2010. godine nije potpisao ugovor o kreditu sa Prvom bankom i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zemljišta u Štoju, kako je to ustvrdio tokom suočavanja predstavnik Prve banke zadužen za pravne poslove Petrašin Kasalica.
Zbog toga je Privredni sud na kraju jučerašnje rasprave u sporu Prve banke protiv Eurofonda naložio da se obavi grafološko vještačenje potpisa na ugovor koji su pokazali predstavnici Prve banke i odgodio ročište za 25. mart.
“Ovaj akt mi je lično potpisao i stavio pečat Eurofonda”, rekao je između ostalog Petrašin, ali je to Šotra negirao više puta.
Šotra je kazao da Eurofond nije bio u kreditnom odnosu sa Prvom bankom, ali nije sporio da je zaključio protokol na koji se poziva Prva banka.
“Tužilac je zemljište koje su fizička lica dala kao obezbjeđenje po ugovorima o kreditu uknjižio na svoje ime i izdao im potvrde da su izmirili kreditne obaveze. Eurofond u tom periodu nije mogao zaključiti ugovor o kreditu jer su na snazi bile mjere Centralne banke kada Prvoj banci nije bilo dozvoljeno odobravanje kredita. Pozvali su nas tek devet mjeseci nakon što su skinuli 1,6 miliona eura sa računa Eurofonda i upisali se kao vlasnici imovine fizičkih lica, koju nijesu mogli prodati ni za devet ni pet miliona eura”, istakao je Šotra.
“Ovaj akt mi je lično potpisao i stavio pečat Eurofonda”, rekao je između ostalog Petrašin, ali je to Šotra negirao više puta
On je naveo da je siptomatično to što Prva banka nije odmah skinula novac sa njihovog računa, već tek poslije devet mjeseci kada je prispjelo plaćanje obaveza Eurofonda po osnovu poreza na dobit.
Kasalica je nazvao Šotrine tvrdnje o protokolu “apsolutno neistinitim i lažnim”.
“Nemojte me prepadati gospodine Kasalica”, izvratio mu je Šotra.
Kasalica, koji je bio na čelu sektora za pravne poslove, istakao je da je čak šest puta tražio od direktora Eurofonda da se pristupi zaključenju Ugovora o kreditu u skladu sa prethodno sačinjenim protokolom.
“Rekao je da se imovina prvo prenese na Prvu banku, a potom proda Eurofondu, da ne bi Eurofond čiji je suvlasnik Veselin Barović kupovala zemlju od Barovića”, naglasio je Kasalica.
Šotra je to međutim odlučno negirao i saopštio da jedino može prihvatiti takvu konstataciju ukoliko je Kasalica priloži sudu u pisanoj formi.
Spor između Eurofonda, koji kontroliše i Veselin Barović, i Prve banke, čiji je najveći akcionar Aco Đukanović, počeo je tako što je Eurofond tužio Prvu banku Osnovnom sudu, tvrdeći da mu je sa računa skinula nezakonito 1,56 miliona eura kojim su namjeravali da plate porez (ukupan "dug" sa kamatama je 1,8 miliona). Presuda u tom sporu biće saopštena 1. aprila.
Pred Privrednim sudom je uslijedila kontratužba banke zbog neispunjenja protokola potpisanog 2. septembra 2009. godine sa Eurofondom, kojim je bio predviđen povratak kredita za više fizičkih lica kojima je taj fond bio žirant. Glavni problem u ovom sporu je nastao zato što Eurofond nije naknadno potpisao Ugovor o kreditu u iznosu od 4,1 miliona eura, na koji je bez konačne saglasnosti Eurofonda insistirala Prva banka. Na taj način Eurofond bi izmirio kreditne obaveze za tri fizička lica Veselina Barovića, Miloša Drizića i Rajka Mihovića, koji su se zadužili u Prvoj banci, kupili plac u Štoju, ali kredit u iznosu od 5,68 miliona eura nijesu vratili.
“Petre, nek' se šefovi dogovore”
Svjedok Kasalica juče je istakao da je tuženi Eurofond šest puta, od novembra 2009. kada je obavljeno knjiženje imovine u Štoju na Prvu banku, pozivan da potpiše ugovor o kupoprodaji i kreditu, ali da se nije odazvao ili dao bilo kakvo objašnjenje.
“Osim pismenog pozivanja, dva-tri puta sam lično obavio telefonski razgovor sa Šotrom i pozivao ga da potpiše ugovore i sva tri puta mi je saopštio: “Petre, nek' se šefovi dogovore”, naveo je Kasalica, a direktor Eurofonda potvrdio te njegove navode. Glavni šef u Prvoj banci je Aco Đukanović, a u Eurofondu Veselin Barović.
Bonus video:
