Analiza ostvarenja Strategije razvoja energetike Crne Gore (SRE) pokazuje da od njenog usvajanja 2007. do sada nije ispunila svoje ciljeve i planove jer većina projekata kasni više od dvije godine, dok za pojedine nema indicija da će biti sprovedeni.
Na to je ukazala Jelena Marojević – Galić, programska direktorica nevladine organizacija Green home.
Green home je uradio nacrt analize realizacije Strategije do 2025. godine sa posebnim osvrtom na njenu usklađenost sa zahtjevima Evropske unije i ostalim međunarodnim normama i učešću civilnog sektora u procesu planiranja izgradnje brana na Morači.
"Izgradnja drugog bloka termocentrale u Pljevljima i hidroelektrane Komarnica kasne više od četiri godine, a kojima su SRE i AP davali prioritet u odnosu na druge projekte"
"SRE sa Akcionim planom (AP)nije dobro planirana u osnovi, rokovi za njenu realizaciju nijesu realno postavljeni, na šta su strani eksperti i civilni sektor upozoravali prilikom njihovog usvajanja. Razloge za neostvarene ciljeve treba tražiti u činjenici da se prilikom izrade Strategije izbjeglo da se dokument procijeni Strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu, što se pokazalo velikim nedostatkom u slučaju završene tenderske procedure za brane na Morači", saopštila je Marojević-Galić.
Iz NVO poručluju da je problem i što su ignorisani stavovi, komentari sugestije javnosti i nezavisnih eksperata, koji su upozoravali na lošu koncepciju SRE i nerealne procjene.
"Problem je i u nepovojnoj finansijskoj i ekonomskoj situaciji na globalnom trzistu, nepoštovanju prioritizacije projekata postavljenih u Akcionom planu. Izgradnja drugog bloka termocentrale u Pljevljima i hidroelektrane Komarnica kasne više od četiri godine, a kojima su SRE i AP davali prioritet u odnosu na druge projekte" , naglasila je Marojević-Galić.
Taru ne treba dirati
Iz Green-a su upozorili da treba da "preovladava razumna energetska politika sa „dobrim miksom“ koji se zasniva na energetskoj efikasnosti i održivim izvorima energije, kako bi se podstakao razvoj koje je održiv iz ekološke, socijalne i ekonomske perspektive".
"Neophodno je uzeti u obzir da je veoma rizično uzeti u obzir bilo kakvo korišćenje hidroenergetskog potencijala rijeka poput Tare, koje su pod visokim stepenom zaštite zbog činjenice da bilo kakva vrsta iskorišćavanja podrazumijeva uticaje na životnu sredinu", naglasila je Marojević-Galić.
Poruka sa predstavljanja projekta Green-a, urađenog uz podršku Evropskog fonda za Balkan, je i da u projektima hidroenergije prije donošenja odluka treba ispitati potencijalne uticaje na uzvodne i nizvodne vrijedne ekosistema i zajednice.
Bitne uštede energije
Ekspert za politiku životne sredine u Svjetskom fondu za prirodu, Anđela Klaušen ocijenila je da Crna Gora može napraviti značajne uštede u potrošnji električne energije.
"Bilo bi pogubno da izmjene zakona eliminišu obavezu izrade kost-benefit analize, koja jedino može da pokaže da li je projekat društveno isplativ, ili da uskrati mogućnost javne rasprave o koncesionom aktu"
Ona je dodala da Crna Gora razvoj mora planirati ne samo u skladu sa domaćim, već globalnim promjenama.
Pomoćnica ministra održivog razvoja i turizma, Ivana Vojinović saglasna je da u oblasti energetike treba svi da se pridržavaju standarda i koncepta održivog razvoja, ističući da je civilni sektor dokazao da znanjem može da pomogne državi u kreiranju važnih odluka.
"Odluke treba da prate procjene uticaja na životnu sredinu i poštovanje zakonske procedure, što se i poštovalo", smatra Vojinović, ali iz nevladinog sektora nijesu saglasni da se u energetici poslovi počinju transparentno i zakonito.
O najavljenoj promjeni Zakona o koncesijama govorila je predstavnica MANS-a Ines Mrdović, ocjenjujući da politika koncesija mora biti takva da osnaži mehanizme za državni, a ne interes strateškog partnera.
"Bilo bi pogubno da izmjene zakona eliminišu obavezu izrade kost-benefit analize, koja jedino može da pokaže da li je projekat društveno isplativ, ili da uskrati mogućnost javne rasprave o koncesionom aktu", poručila je Mrdović.
Bonus video:
