Analiza Green home

Energetski projekti kasne, pojačati ekološke standarde

Green home je uradio nacrt analize realizacije Strategije do 2025. godine sa posebnim osvrtom na njenu usklađenost sa zahtjevima EU
107 pregleda 0 komentar(a)
Green home press, Foto: Zoran Đurić
Green home press, Foto: Zoran Đurić
Ažurirano: 22.11.2011. 12:56h

Analiza ostvarenja Strategije razvoja energetike Crne Gore (SRE) pokazuje da od njenog usvajanja 2007. do sada nije ispunila svoje ciljeve i planove jer većina projekata kasni više od dvije godine, dok za pojedine nema indicija da će biti sprovedeni.

Na to je ukazala Jelena Marojević – Galić, programska direktorica nevladine organizacija Green home.

Green home je uradio nacrt analize realizacije Strategije do 2025. godine sa posebnim osvrtom na njenu usklađenost sa zahtjevima Evropske unije i ostalim međunarodnim normama i učešću civilnog sektora u procesu planiranja izgradnje brana na Morači.

"Izgradnja drugog bloka termocentrale u Pljevljima i hidroelektrane Komarnica kasne više od četiri godine, a kojima su SRE i AP davali prioritet u odnosu na druge projekte"

"SRE sa Akcionim planom (AP)nije dobro planirana u osnovi, rokovi za njenu realizaciju nijesu realno postavljeni, na šta su strani eksperti i civilni sektor upozoravali prilikom njihovog usvajanja. Razloge za neostvarene ciljeve treba tražiti u činjenici da se prilikom izrade Strategije izbjeglo da se dokument procijeni Strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu, što se pokazalo velikim nedostatkom u slučaju završene tenderske procedure za brane na Morači", saopštila je Marojević-Galić.

Iz NVO poručluju da je problem i što su ignorisani stavovi, komentari sugestije javnosti i nezavisnih eksperata, koji su upozoravali na lošu koncepciju SRE i nerealne procjene.

"Problem je i u nepovojnoj finansijskoj i ekonomskoj situaciji na globalnom trzistu, nepoštovanju prioritizacije projekata postavljenih u Akcionom planu. Izgradnja drugog bloka termocentrale u Pljevljima i hidroelektrane Komarnica kasne više od četiri godine, a kojima su SRE i AP davali prioritet u odnosu na druge projekte" , naglasila je Marojević-Galić.

Taru ne treba dirati

Iz Green-a su upozorili da treba da "preovladava razumna energetska politika sa „dobrim miksom“ koji se zasniva na energetskoj efikasnosti i održivim izvorima energije, kako bi se podstakao razvoj koje je održiv iz ekološke, socijalne i ekonomske perspektive".

"Neophodno je uzeti u obzir da je veoma rizično uzeti u obzir bilo kakvo korišćenje hidroenergetskog potencijala rijeka poput Tare, koje su pod visokim stepenom zaštite zbog činjenice da bilo kakva vrsta iskorišćavanja podrazumijeva uticaje na životnu sredinu", naglasila je Marojević-Galić.

Poruka sa predstavljanja projekta Green-a, urađenog uz podršku Evropskog fonda za Balkan, je i da u projektima hidroenergije prije donošenja odluka treba ispitati potencijalne uticaje na uzvodne i nizvodne vrijedne ekosistema i zajednice.

Bitne uštede energije

Ekspert za politiku životne sredine u Svjetskom fondu za prirodu, Anđela Klaušen ocijenila je da Crna Gora može napraviti značajne uštede u potrošnji električne energije.

"Bilo bi pogubno da izmjene zakona eliminišu obavezu izrade kost-benefit analize, koja jedino može da pokaže da li je projekat društveno isplativ, ili da uskrati mogućnost javne rasprave o koncesionom aktu"

Ona je dodala da Crna Gora razvoj mora planirati ne samo u skladu sa domaćim, već globalnim promjenama.

Pomoćnica ministra održivog razvoja i turizma, Ivana Vojinović saglasna je da u oblasti energetike treba svi da se pridržavaju standarda i koncepta održivog razvoja, ističući da je civilni sektor dokazao da znanjem može da pomogne državi u kreiranju važnih odluka.

"Odluke treba da prate procjene uticaja na životnu sredinu i poštovanje zakonske procedure, što se i poštovalo", smatra Vojinović, ali iz nevladinog sektora nijesu saglasni da se u energetici poslovi počinju transparentno i zakonito.

O najavljenoj promjeni Zakona o koncesijama govorila je predstavnica MANS-a Ines Mrdović, ocjenjujući da politika koncesija mora biti takva da osnaži mehanizme za državni, a ne interes strateškog partnera.

"Bilo bi pogubno da izmjene zakona eliminišu obavezu izrade kost-benefit analize, koja jedino može da pokaže da li je projekat društveno isplativ, ili da uskrati mogućnost javne rasprave o koncesionom aktu", poručila je Mrdović.

Preporučujemo za Vas