ODBOR O NACRTU

Menadžeri fondova izvukli i do 100 miliona eura

Ministar finansija Milorad Katnić saopštio je da će Vlada do kraja juna usvojiti predlog zakona o investicionim fondovima.
1 komentar(a)
Aleksandar Damjanović, Foto: Arhiva "Vijesti"
Aleksandar Damjanović, Foto: Arhiva "Vijesti"
Ažurirano: 30.05.2011. 17:27h

Skupštinski odbor za ekonomiju, finansije i budžet obavio je konsultativno saslušanje u vezi s nacrtom teksta novog zakona o investicionim fondovima, a tom sastanku pored poslanika i predstavnika Ministarstva finansija, prisustvovali su još predstavnici Komisije za hartije od vrijednosti (KHOV), društava koja upravljaju fondovima i Udruženja privatnih investitora (UPI).

Predsjednik ovog skupštinskog tijela Aleksandar Damjanović (SNP) najavio je da će narednih dana biti definisani zaključci u kojima će biti sugerisano što skorije usvajanje ovog zakona.

Prije skoro deceniju tokom vaučerske privatizacije nastali su fondovi Eurofond, Trend, MIG, Moneta, HLT i Atlas Mont koji su 2005. transformiosani u fondove zajedničkog ulaganja

Katnić je istakao da je zakonsku regulativu potrebno prilagoditi EU direktivama, stvoriti uslove za rad otvorenih fondova u Crnoj Gori i da društva koja upravljaju fondovima dobiju „evropski pasoš“.

"Dosadašnja forma fondova nije pružala efikasnu zaštitu manjinskih akcionara. Njihova transformacija je imperativ i biće usvojen koncept obaveze transformacije postojećih fondova", najavio je Katnić.

Prije skoro deceniju tokom vaučerske privatizacije nastali su fondovi Eurofond, Trend, MIG, Moneta, HLT i Atlas Mont koji su 2005. transformiosani u fondove zajedničkog ulaganja. Skoro čitavu deceniju zadržan je monopol nad upravljanjem većine menadžment društava, koja su se mijenjala samo u dva fonda HLT-u i Moneti.

Samo od 2005. do 2010. po osnovu naknade za upravljanje, menadžment firme su iz fondova izvukle 55 miliona eura a zajedno sa akcijama koje su dobile nakon prve godine poslovanja, provizije za 2004, i transakcija sa povezanim licima, osnivači vaučerskih fondova u protekloj deceniji su stekli, prema nekim procjenama, kapital vrijedan skoro 100 miliona eura.

Osim navedenih šest fondova u Crnoj Gori je naknadno osnovan Western Balkan fond.

Koncept zatvorenih fondova "nije više atraktivan"

Predsjednik Komisije Zoran Đikanović istakao je da postojeći koncept zatvorenih fondova „nije više atraktivan, niti doprinosi razvoju tržišta kapitala“.

"Ako se novim zakonom neko ponovo tjera u transformaciju pitam se da li je to ustavno i da li su ranije stečena prava akcionara zaštićena ili ne"

"Godišnja naknada za upravljanje DZU u 2010. iznosila je 7,4 miliona eura, a taj iznos bio je veći od prometa akcija fondova na berzi", naglasio je Đikanović navodeći to kao jedan od najilustrativnijih podataka da važeći propis što prije treba mijenjati.

Predstavnik Udruženja fondova koje okuplja direktore društava koje njima upravljaju Dragan Radusinović (MIG) rekao je da nijesu protiv donošenja zakona o otvorenim fondovima, ali i istakao da novi zakon ne treba da favorizuje ni manjinske ni većinske akcionare.

On je naveo niz, kako tvrdi, neustavnih odredbi u predloženoj verziji novog zakona o investicionim fondovima.

"Ako se novim zakonom neko ponovo tjera u transformaciju pitam se da li je to ustavno i da li su ranije stečena prava akcionara zaštićena ili ne. Sada kada su DZU stekla u fondovima 30-40 odsto akcija traži se da one nemaju pravo glasa. Ne može niko u Crnoj Gori uzeti osnovno pravo akcionara na skupštini da glasa o svojim pravima. To je nešto što vrijeđa Ustav i uživanje prava svojine. Fondovi do sada ništa nijesu radili mimo zakona", dodao je Radusinović.

On se pribojava da će odredbe novog zakona „vještački“ otjerati pojedine fondove u likvidaciju i naveo podatak da ukoliko prvih top 10 akcionara krene na šaltere fondova nakon njihovog otvaranja da će za isplatu vlasničkih uloga biti potrebno 65 miliona eura.

Zašto se neko plaši da će fondovi bankrotirati

Trenutno je 90.000 ljudi-akcionara među vlasnicima sedam crnogorskih fondova.

"Za ovih 10 godina nijedan akcionar mimo uskog kruga ljudi oko menadžment društava nije imao bilo kakvog interesa od ovih fondova. Da li takvo upravljanje treba da smatramo uspješnim ili ne. Na koji način je proteklih 10 godina štićena imovina ostalih akcionara", zapitao je Radović.

Trenutno je 90.000 ljudi-akcionara među vlasnicima sedam crnogorskih fondova.

Poslanik DPS-a Zarija Franović pozvao je da se novi zakon o investicionim fondovima donese prije predstojećih godišnjih odmora.

"Shvatio sam da neko ovdje želi da ostane status kvo kao da je danas 2001. ili godina investicionog buma na tržištu. Zašto se neko plaši da će fondovi bankrotirati ako društva kvalitetno obavljaju svoj posao upravljanja njihovom imovinom", istakao je Franović.

Živković: Mreža je opljačkala akcionare

Poslanik NOVE Radojica Živković rekao je da tržište kapitala u Crnoj Gori „dugi niz godina vidi kao interesnu spregu fondova, brokera, KHOV-a, Tužilaštva i nekih ministara i poslanika“.

"I to nezakonito umrežavanje u cilju sticanja nezakonite dobiti. Sve vrijeme su fondovi poslovali tako i ne slažem se da su mogli više jer, ne daj Bože, da su više uradili ne bi od fondova ništa ostalo. Svi vi iz mreže radili ste da biste opljačkali manjinske akcionare i više koristi prigrabili sebi. Kad tad će neko morati da odgovara. Sjetite se samo reklama kada ste molili građane da što više vaučera ubace u vaše fondove. Šta ste tada obećavali, a šta ste uradili. Da je Bjelasica rada AD Bijelo Polje, u vlasništvu Eurofonda, data Zemljoradničkoj zadrugi u mom Šekularu, kojom rukovodi seljak, zemljoradnik, on bi bolje rukovodio prodajom vode nego što to radi menadžment tog fonda", tvrdi Živković.

Preporučujemo za Vas