ZA SERVISIRANJE DUGA

Crna Gora emitovala državne obveznice u iznosu od 180 miliona eura

Obveznice su emitovane sa ročnošću od pet godina po kamatnoj stopi od 7, 25 odsto.
0 komentar(a)
Milorad Katnić, Foto: Vesko Belojević
Milorad Katnić, Foto: Vesko Belojević
Ažurirano: 01.04.2011. 16:15h

Crna Gora emitovala je po drugi put državne obveznice u ukupnom iznosu od 180 miliona eura, a novac će se iskoristiti za budžetsku potrošnju i servisiranje dugovanja.

Obveznice su emitovane sa ročnošću od pet godina po kamatnoj stopi od 7, 25 odsto što znači da će godišnja kamata na emitovani iznos koštati državu ukupno 65,25 miliona eura ili 13 miliona godišnje. Država će plaćati godišnju kamatnu stopu, a nakon pet godina vratiće cjelokupan iznos.

Prva emisija eurooveznica na pet godina bila je u septembru prošle godine kada je emitovano 200 miliona eura po kamatnoj stopi od 7,87 miliona eura, dok je kamatna stopa u ukupnom iznosu bila 78,75 miliona ili 15,75 miliona godišnje.

Ministar finansija Milorad Katnić je u odgovoru na pitanje “Vijesti” kazao da je dio novca od oko 100 miliona od emitovanja prve emisije koji je prenešen u ovu budžetsku godinu potrošen u prvom kvartalu 2011. godine.

"Iznos smo potrošili za servisiranje obaveza u prvom kvartalu jer tada uvijek imamo manje prihoda. Bilo je važno da stvorimo uslove zaduživanja već u prvom kvartalu kako bi obezbijedili stabilne izvore finansiranja za budžet" rekao je Katnić na konferenciji za novinare.

On je kazao da će zbog nove emisije javni dug porasti za šest odsto BDP -a i da će se najveći dio tog zaduženja koristiti za otplatu duga što znači da će neto dug porasti za dva odsto.

"Na kraju godine iznosiće 44 odsto BDP -a , a time i dalje zadovoljavamo kriterijume koje predviđa sporazum iz Mastrihta, ali i projekcije koje smo definisali ovogodišnjim budžetom" odgovorio je Katnić na pitanje “Vijesti”.

Katnić nije ponosan na zaduženje

Katnić je kazao da nije ponosan što se država zadužuje i da politika treba da bude da pravimo balansiran budžet koji će biti u suficitu ina taj način da se vodi politika koja će rasteretiti budžet.

"Ovo je nešto što je bilo zacrtano zakonom u budžetu ,ali mi je zadovoljstvo da je transakcija bila uspješna" kazao je Katnić.

Obveznice je kupilo 67 investitora iz 21 različite zemlje iz Evrope, Azije i Sjedinjenih Američkih Država.

Najviše obveznica su kupili menadžeri imovinom (48 odsto) sliejde banke (23 odsto),privatne banke 15 odsto, penzioni i osiguravajući fondovi sedam odsto, hedž fondovi sedam odsto, a u pogledu geografske zastupljenost: Njemačka/Austrija 40 odsto, Velika Britanija 20 odsto, Švajcarska 16 odsto, zemlje jugoistočne Evrope 10 odsot, ostale evropske zemlje devet odsto i SAD tri odsto.