Specijalno državno tužilaštvo (SDT) na čijem je čelu Milivoje Katnić formiralo je dva predmeta o tome kako je privremena uprava Atlas banke umanjila depozite za 21,8 miliona zatvaranjem kredita jednih klijenata depozitima drugih i jedan od tih predmeta (koji nosi oznaku KT-c.BR 32/19) kako je v.d Vrhovnog državnog tužioca Ivica Stanković informisao nezavisnog poslanika Aleksandra Damjanovića je zatvoren, odnosno odbačena je krivična prijava.
Stanković, međutim, nije informisao Damjanovića šta je sa drugim predmetom koji nosi oznaku KTR-c BR112/19, pa mu je poslanik opet 1. novembra uputio novi dopis u kome traži informacije u vezi tog predmeta.
Na osnovu čije prijave je formiran predmet koji je odbačen nije poznato.
Stanković u prvom dopisu nije informisao Damjanovića o razlozima zašto je odbačena krivična prijava u predmetu KT-c.BR 32/19, ni ko je podnio.
Naveo je da podnosilac prijave ima pravo žalbe.
Vlasnik Atlas banke koji je na potjernici Interpola Duško Knežević podnio je u maju krivičnu prijavu SDT-a protiv guvernera Centralne banke (CBCG) Radoja Žugića i privremene upravnice Atlas banke Vesne Terić krivičnu prijavu zbog transakcije sa 21,8 miliona eura.
Ta prijava je uslijedila nekoliko dana nakon što je Stanković pismeno obavijestio Damjanovića da je SDT formirao svoj predmet o tome kako je privremena uprava Atlas banke umanjila depozite za 21,8 miliona eura i da je predmet u fazi izviđaja.
Stanković je objasnio da je to SDT uradio povodom iznijetih navoda u emisiji "Agrumenti" koja je 15. aprila emitovana na Javnom servisu RTCG.
U emisiji "Argumenti" na RTCG u odgovoru na pitanje Damjanovića, Terićeva i direktor Sektora za kontrolu banaka u CBCG-u Dejan Vujačić su kazali da su depozitima jednih klijenata zatvarani krediti drugih klijenata Atlas banke.
Damjanović je tada izjavio da je to nezakonito.
Zakonom o bankama (član 125, stav 5) definisano je da "u toku trajanja moratorijuma privremeni upravnik obustavlja sva plaćanja, izuzev plaćanja po osnovu potraživanja koja se odnose na zarade i druga lična primanja povjerilaca banke, naknade štete nastale po život i zdravlje i tekućih troškova koji su neophodni za redovno funkcionisanje banke".
"Izuzetno od stava 5 ovog člana, CBCG može tokom trajanja moratorijuma, na prediog privremenog upravnika, odobriti isplatu depozita do visine garantovanih depozita i samo licima koja imaju pravo na isplatu garantovanih depozita u skladu sa zakonom kojim je uređena zaštita depozita", piše u Zakonu o bankama koji ne poznaje mogućnost da se depozitima jednih klijenata zatvaraju krediti drugih klijenata.
Atlas banka bila je pod privremenom upravom od 7. decembra prošle do 6. aprila ove godine, kada je uveden stečaj nakon neuspjele dvije dokapitalizacije.
"Imajući u vidu da sam Vam 25.09. 2019. dostavio dopis i da ste mi na isti odgvorili da je u predmetu KT-c.BR 32/19 donijeta odluka- rješenje o odbacivanju krivične prijave, sa poukom o žalbi, kao i činjenicu da ja nijesam podnosilac krivične prijave i da se očigledno ne radi o istom predmetu, potrebno je da me informišete o postupanju u predmetu KTR-c BR112/19, koji je samoinicijativno formiran i SDT -u" piše u dopisu Damjanovića Stankoviću.
Tužilaštvo ima odgovornost prema malim štedišama
Damjanović je za Regionalnu mrežu za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) kazao da će pitanje o zatvaranju kredita depozitima pokrenuti u Skupštini Crne Gore.
OCCRP je u svom tekstu koji je objavio juče naveo da im je Damjanović kazao da je kada je dobio te informacije postavio pitanje Terićevoj i Vujačiću u emisiji na RTCG gdje su zajedno gostovali, kao i da je razgovarao sa klijentima banaka koji su na takav način mogli da povrate gotovinu sa svojih računa.
"Terić i Vujačić su kazali da je 21,8 miliona prebačen korišćenjem principa "umrežavanja" prenosi OCCRP.
Dalje se navodi da im je ekonomska analitičarka Mila Kasalica kazala da je bila šokirana kada je gledala kako su zvaničnici CBCG u emisiji uživo prenijeli tu informaciju.
"Radnje u Atlasu su bile neprimjerene i nezakonite. Primijenjene su na transfere između vlasnika kredita i štediša unutar Atlasa, što je zabranjeno međunarodnim bankarskim standardima. Drugo, prema crnogorskom zakonu o bankama, tokom privremene uprave uopšte nije trebalo da se izvrši transfer" rekla je Kasalica za OCCRP.
Na osnovu njenog istraživanja, rekla je Kasalica, čini se da su se ilegalni transferi obavljali na dva načina.
Jedan od načina, rekla je, jeste da se kompanija koja ima kredit u Atlas banci poveže sa drugom kompanijom koja drži depozite.
Deponent bi tada otplatio barem dio dugova vlasnika kredita, čak i ako pređe minimum od 50.000 eura.
Vlasnik kredita bi tada vratio vlasništvo nad kolateralom, a koji bi potom mogli da se prodaju, a prihod podijele obje strane.
Alternativno, rekla je Kasalica, strane bi mogle sklopiti poseban ugovor izvan Atlasa u kojem će se zajmodavac složiti da izvrši uplate na račun deponenta.
Druga metoda, rekla je Kasalica, omogućila je vlasniku računa kompanije u Atlasu da otvori još jedan račun pod imenom druge kompanije.
Tada bi prva kompanija mogla prenijeti sredstva na novootvoreni račun. Obje kompanije bi tada mogle refundirati do 50.000 eura.
Kako se dodaje, Kasalica je rekla da državni tužioci imaju odgovornost prema malim štedišama. "Ako bi podaci sa umrežavanja bili javno dostupni, to bi bila osnova za pravnu akciju (tužbu) malih štediša. Oni bi se zapravo mogli obratiti sudu sa jasnim argumentima da se prema njima ne postupa isto kao prema drugim štedišama u banci."
OCCRP je tražio komentar od državnog tužilaštva u vezi ovog pitanja, ali im nije odgovoreno.
Iz bilansa nestalo 4,4 miliona?
OCCRP u tekstu navodi da je njihova analiza bilansa Atlas banke objavljenog na veb stranici Centralne banke pokazuje da je banka stavila blok na 63,7 miliona evra, po nalogu tužilaštava.
Ali bilansi stanja, takođe. pokazuju da je oko 4,4 miliona eura tog novca nestalo iz knjiga dok je Atlas bio pod upravom CBCG.
U odgovoru na detaljna pitanja koja je OCCRP podnio CBCG,PR služba te institucije poslala je e-mail u kome piše da su "sve aktivnosti privremene uprave u Atlas banci bile su u skladu sa zakonom, javne i transparentne, što su potvrdili nadležno tužilaštvo i Upravni sud."
Bonus video:
