raskinuti do sada potpisane ugovore

WWF: Vlada trajno da ukine plaćanje podsticaja za male hidroelektrane

Iz WWF-a su kazali da su pripremili novu analizu socio-ekonomske efikasnosti mHE u Crnoj Gori, koju je za njihove potrebe uradio profesor Milenko Popović i koja je pokazala da su takvi projekti neisplativi bez subvencija
1149 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock

Vlada mora trajno ukinuti plaćanje podsticaja za male hidroelektrane (mHE) i raskinuti do sada potpisane ugovore o koncesiji, kako bi se izbjegli dodatni gubici za građane, a sredstva za subvencije usmjerila prema društveno korisnim projektima, saopštili su iz WWF-a.

Iz WWF-a su kazali da su pripremili novu analizu socio-ekonomske efikasnosti mHE u Crnoj Gori, koju je za njihove potrebe uradio profesor Milenko Popović i koja je pokazala da su takvi projekti neisplativi bez subvencija.

„Privatna isplativost projekta mHE pada na neprihvatljivo nizak nivo kada se projekcije očiste od subvencija, odnosno kada se simuliraju bilansi na način da se u njima polazi od tržišnih cijena“, navodi se u analizi.

Analiza je pokazala da je prosječna privatna isplativost 11 projekata mHE, odnosno isplativost iz ugla investitora i zajmodavca, izrazito visoka, zahvaljujući uspostavljenom sistemu podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljih izvora.

„Prema sprovedenoj analizi ona iznosi 15,5 odsto i daleko je veća od takozvane zahtijevane stope prinosa, odnosno minimalne stope po kojoj su preduzetnici spremni da investiraju u posao tog nivoa rizika, a koja u slučaju energetike iznosi oko osam odsto“, navodi se u analizi.

Kako je objašnjeno, ako se analizirani projekti mHE posmatraju samo iz perspektive vlasnika kompanija koje gazduju mHE, tada stopa prinosa svih projekata u prosjeku iznosi skoro 53,5 odsto.

„Očito ovdje se radi o gotovo spektakularno visokoj stopi prinosa. Ovo dodatno uvećanje stope prinosa je rezultat činjenice da su ovi 'dobro zaštićeni' projekti dominantno finansirani putem kredita”, navodi se u analizi.

Kako se dodaje, projekti mHE, koji svi skupa imaju negativnu vrijednost ekonomskog toka, a nemaju istovremeno neke nemonetarne pozitivne eksterne koristi, kao što su koristi od ekoloških usluga kojima bi to kompenzovali, moraju biti društveno loši projekti.

U analizi se dodaje da postoje i pozitivni uticaji mHE, ali da su oni višestruko manji od negativnog uticaja subvencija na smanjenje blagostanja potrošača.

Predstavnik WWF Adrie, Milija Čabarkapa, saopštio je da se u prethodnim godinama, od povlašćenih proizvođača električne energije iz mHE, energija otkupljivala po cijeni koja je 61 odsto do 2,14 puta veća od cijena na međunarodnom tržištu, a direktno na štetu građana Crne Gore koji iz tog razloga imaju povećane račune za električnu energiju.

“Građani Crne Gore će i u nadolazećem periodu recesije i ukupne ekonomske stagnacije zemlje zbog posljedica izazvanih koronavirusom kroz račune za električnu energiju nastaviti sa plaćanjem subvencija investitorima u mHE “, tvrdi Čabarkapa.

Slika, kako su naveli iz WWF-a, postaje još poraznija kada se pogleda uticaj projekta mHE na druge djelatnosti.

Sprovedena analiza, u kojoj se upoređuju kretanja nakon preduzimanja projekata sa onim kojim bi imali bez projekta, pokazala je da su očekivani gubici u poljoprivredi mjereni preko neto sadašnje vrijednosti na nivou od oko 7,02 miliona eura.

U turizmu tako definisani gubici su na nivou od najmanje 3,49 miliona eura pa do 4,66 miliona eura.

Čabarkapa je podsjetio da je grupa nevladinih organizacija krajem marta uputila zahtjev Vladi i Ministarstvu ekonomije da stave van pravne snage uredbu o isplati subvencija za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, ali da do danas nijesu dobili odgovor na taj zahtjev.