OCJENA UNIJE POSLODAVACA CRNE GORE

Uslovi kreditiranja da odgovaraju posrnuloj privredi

Ako se privreda ne podrži na pravi način, to će se odraziti i na finansijski sektor, ali i na javne finansije države, opominje Unija poslodavaca

20715 pregleda 25 reakcija 7 komentar(a)
Vlada je rebalansom budžeta za razvojne projekte obezbijedila ukupno 120 miliona eura, Foto: Shutterstock
Vlada je rebalansom budžeta za razvojne projekte obezbijedila ukupno 120 miliona eura, Foto: Shutterstock

Fiksana povoljnija kamatna stopa, grejs period od minimum godinu i rok otplate od minimum tri godine su uslovi po kojima bi mogli da se plasiraju krediti privredi u okviru trećeg paketa mjera pomoći, a za koje država daje garanciju. To je ocjena iz Unije poslodavaca (UPCG).

“Uslovi kreditiranja, uključujući i nivo kamatnih stopa, za kredite na koje je država dala garancije u značajnoj mjeri uticaće na dalji proces oporavka privrede, koja je u izuzetno teškoj situaciji, uz izrazitu nelikvidnost koja iz dana u dan prijeti održivosti velikog broja preduzeća. Stoga je neophodno da nove kreditne linije budu kreirane pod uslovima koji će moći da odgovore optimumu očekivane podrške privrednika, što su poslodavci više puta naglašavali”, odgovorili su “Vijestima” u UPCG.

Banke dostavljaju Ministarstvu finansija predloge uslova po kojima bi plasirale kredite privredi u okviru trećeg paketa mjera, nakon čega će taj resor Vlade procijeniti koji su najbolji ponuđeni uslovi da novac za koji država garantuje bude dostupan privrednicima. Prema nezvaničnim informacijama “Vijesti”, dodadašnje ponude za kamatnu stopu su od dva do pet odsto.

Vlada je rebalansom budžeta za razvojne projekte obezbijedila ukupno 120 miliona eura koji će se plasirati preko Investiciono-razvojnog fonda (IRF) i komercijalnih banaka. Od toga država direktno daje 70 miliona, a 50 miliona će se pozajmiti od Evropske investicione banke (EIB) uz garanciju Vlade. Planirano je da banke obezbijede istu sumu novaca iz svog kreditnog portfolija.

Predlozi

U UPCG su kazali da su u predlozima Vladi za treći paket mjera dostavili predloge iz oblasti finansijske i kreditne podrške za privredu od kojih je jedan dio prihvaćen.

“Posebnu pažnju obratili smo na plasiranje novca finansijskih institucija gdje smo naveli, a što je sada posebno bitno, da u okviru opisanog aranžmana sa IRF i poslovnim bankama, Vlada i Centralna banka treba unaprijed precizno da definišu uslove - kamatnu stopu (koja mora biti fiksna), grejs period (minimum 12 mjeseci), rok otplate (minimum 36 mjeseci). Garancije Vlade i CBCG, za plasmane IRF-a i banaka treba opredjeljivati srazmjerno tržišnom učešću svake pojedine banke u Crnoj Gori, uz istovremeno ograničenje da tako date garancije ne mogu iznositi više od 40 odsto ukupnog plasmana banke”, dio je predloga UPCG.

Poslodavci su predložili IRF-u korekciju i smanjenje kamatnih stopa za postojeće zajmove u odnosu na stepen ugroženosti konkretnog privrednog subjekta i izmjene kriterijuma za dodjelu kredita radi veće obuhvatnosti privrednih subjekata (po djelatnostima) za odobravanje kredita.

Da su brži i pristupačniji krediti

“Podaci CBCG pokazuju da je prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa na odobrene kredite banaka u junu pala 0,02 procentna poena u odnosu na maj i iznosila je 4,65 odsto, dok je prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa na odobrene kredite u junu porasla 0,01 procentna poena u odnosu na maj i iznosila je 4,32 odsto. Posmatrajući te podatke, jasno je da su kamatne stope IRF-a na nivou od nula do četiri procentna poena za privredu pristupačne. Međutim, plasiranje finansijskih sredstava ne zavisi isključivo od visine kamatne stope. U ovom trenutku, privredi su osim toga neophodni brži krediti, kao i uslovi koji su povoljni po raznim osnovama (iznos, obezbjeđenje, ročnost...), istakli su u UPCG.

Poslodavci su ukazali da će, u svjetlu ekonomske korona krize, plasiranje novca od finansijskih institucija imati velike izazove koje nose rizik, ali i određene šanse.

“Zato se u UPCG nadamo da će finansijske institucije u ovom zahtjevnom periodu nastupiti kao sektor koji je spreman da svaki segment crnogorske privrede podrži sa kreditnim linijama koje su optimalne datom trenutku. U suprotnom, i one same mogu zapasti u izvjesne probleme plasmana svog novca što utiče i na samu likvidnost. Dakle, moramo se voditi logikom da smo svi dio jednog lanca - ako samo jedna karika ne prihvati svoju ulogu na pravi način, u problemu će biti i svi ostali. U konkretnom slučaju, ako se privreda ne podrži na pravi način, to će se odraziti i na finansijski sektor, ali i na javne finansije države”, naglasili su iz UPCG.

IRF je juče saopštio da je formirao set novih kreditnih linija za podršku turizmu, koji će preterpjeti najveće posljedice krize.

“Turističkoj privredi su na raspolaganju kreditna sredstva za završetak postojećih investicija, ali i za nova ulaganja sa maksimalnim iznosom do pet miliona eura i kamatnom stopom od 2,3 do 3,5 odsto, grejs periodom do četiri godine, rokom povraćaja do 12 godina”, saopšteno je iz IRF-a.

IRF je saopštio da je spreman set novih kreditnih linija za podršku turizmu, koji trpi najveće posljedice krize

Na raspolaganju je, između ostalog, i kreditna linija za obrtna sredstva koja se može koristiti i za isplatu plata za one hotelijere koji ne budu u prilici da ostvaruju prihode...

CBCG: Profit banaka manji za 47 odsto, 300 miliona novih kredita

Banke su od početka krize odobrila 300 miliona eura novih kredita građanima i privredi, za šest mjeseci profit im je manji za 47 odsto u odnosu na uporedni godišnji period, ali je sačuvana likvidnost sistema. To je juče saopštio guverner CBCG Radoje Žugić na sastanku sa Udruženjem banaka, saopšteno je iz vrhovne monetarne institucije.

Bankari su ukazali da su neke banke smanjile kreditnu aktivnost, ne zbog pooštravanja kreditne politike, nego zbog smanjenje tražnje za kreditima i odlaganja pojedinih investicija te da je to posljedica pandemije koronavirusa.

Dogovoreno je da se obezbijedi odlaganje primjene zakona o kreditnim institucijama i sanaciji banaka koja je trebalo da počne 1. januara iduće godine.

Zajam od 50 miliona kod EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbijediće Fondu za zaštitu depozita (FZD) stend baj kreditnu liniju od 50 miliona eura da bi se osigurala zaštita građana i preduzetnika od potencijalnih ranjivosti usljed pandemije koronavirusa.

“FZD je nezavisna javna institucija osnovana u Crnoj Gori, koja vlasnicima depozita u lokalnim bankama pruža osiguranje za te depozite. Za novi program će garantovati Vlada i on će zamijeniti postojeću kreditnu liniju vrijednu 30 miliona eura potpisanu sa EBRD-om 2010. godine”, saopšteno je iz EBRD-a. Nova sredstva će omogućiti FZD da osigura adekvatne finansije za zaštitu maloprodajnih i korporativnih klijenata sa osiguranim depozitima do 50 hiljada eura po deponentu.