SEDAM DANA NIJE BILO ODGOVORA

Ministarstvo pojasnilo javni dug: Zadužili se manje, a BDP snažno raste

"Svaka vlada teži takvim 'neskladima' - da rezultati budu bolji od onih koji su projektovani"
63 pregleda 8 komentar(a)
Ažurirano: 01.02.2019. 21:23h

Povodom teksta “Čudo ili šminkanje duga i BDP-a”, u kojem su “Vijesti” ukazali ne velike razlike u odnosu javnog duga i BDP-a iz programa ekonomskih reformi iz prošle i ove godine, prema kojima je javni dug smanjen sa 71,61 na 65,46 odsto BDP-a na kraju ove godine reagovalo je Ministarstvo finansija, koje sedam dana ranije nije odgovaralo na pitanja “Vijesti” da pojasne kako je nastala ova optimistička projekcija. Reagovanje objavljujemo u cjelosti.

“Netačna je tvrdnja da je riječ o „šminkanju javnog duga i BDP”, ili o bilo kakvom „čudu“. Projekcija javnog duga i BDP-a dati su u Nacrtu programa ekonomskih reformi za period 2018-2020. godina, a koji je predmet javne rasprave do 5. januara 2018. godine i koji je objavljen 14. decembra 2017. godine na portalu Vlade Crne Gore.

Suprotno onome što se tvrdi, upravo projekcije kretanja budžetskog deficita i javnog duga sadržane u Nacrtu programa ekonomskih reformi 2018-2020. godina, kao i kretanja bruto domaćeg proizvoda do 2020. temelje se na srednjoročnim mjerama fiskalne konsolidacije Vlade Crne Gore, koje su već dale dobre rezultate u 2017. godini. Takođe se temelje i na ostvarenom snažnom rastu BDP-a u 2017. godini, što je dodatno svjedočanstvo izbalansiranosti mjera fiskalne konsolidacije koje nijesu usporile ekonomski rast, a doprinijele su usporavanju rasta javnog duga.

Iako je javna rasprava o nacrtu Programa ekonomskih reformi 2018-2020. u toku, Vlada Crne Gore je na neprimjeren način prozvana za „nesklad“ između projekcije kretanja javnog duga u Programu ekonomskih reformi za period 2017-2019. godina i nacrtu ovog dokumenta za period 2018-2020. godina. Radi tačnog i potpunog informisanja javnosti, ističemo da nije riječ ni o kakvom „neskladu“, već se projekcije temelje na različitom početnom stanju u momentu kada su pravljene. Konkretno, tri su ključna razloga za to.

Prvi je, da se očekuje brži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u projekciji datoj u Programu ekonomskih reformi 2018-2020. nego u Programu ekonomskih reformi 2017-2019. godina, tj. BDP je nominalno veći za oko 274 miliona eura u 2017,  oko 220 miliona eura u 2018. i  oko 213 miliona eura u 2019. godini. Samim tim,  se smanjuje učešće javnog duga u BDP-u.

Drugi razlog je što je smanjen iznos nedostajućih sredstava u budžetu. Naime, Nacrt programa ekonomskih reformi za 2018-2020. godinu, sadrži paket srednjoročnih mjera fiskalne konsolidacije obuhvaćenih Fiskalnom strategijom Vlade, a koje ne sadrži Program ekonomskih reformi 2017-2019. godina. Ove mjere su doprinijele smanjenju deficita centralnog budžeta za 2017. godinu u odnosu na plan u Programu ekonomskih reformi 2017-2019. godina. Polazeći od navedenog, napravljena je srednjoročna projekcija prihoda i rashoda budžeta u PER-2018-2020. godina, koja podrazumijeva brže smanjenje budžetskog  deficita, čime je smanjena potreba za obezbjeđivanjem dodatnih sredstava za finansiranje budžeta. Konkretno, kako se može vidjeti u tabelama u prilogu Nacrta programa ekonomskih reformi 2018-2020. godina, iznos nedostajućih sredstava je smanjen za 85 miliona eura u 2017. godini, 120,4 miliona eura u 2018. i 147 miliona eura u 2019. u odnosu na projekciju u Programu ekonomskih reformi 2017-2019. godina.

Dodatno, u Programu ekonomskih reformi 2018-2020. godina je projektovano povlačenje sredstava iz kredita za potrebe finansiranja infrastrukturnih projekata u nešto manjem obimu, u skladu sa iskustvom povlačenja sredstava iz kredita u prethodnim godinama, nego što je to u prethodnom Programu.

Dakle, kad se uporede podaci u dva navedena programa, zaključuje se da je glavni razlog tzv. „nesklada“ u projekciji smanjeni iznos nedostajućih sredstava, što je pozitivan faktor uticaja na kretanje duga, u odnosu na prošlogodišnje projekcije, kao i nešto manji obim povlačnje sredstava iz kredita.

Uspjeh u vođenju ekonomske politike Vlade se ne može minimizirati pozivajući se na „nesklad“ između nižih projekcija ranije i boljih projekcija sada. Svaka vlada na svijetu teži takvim „neskladima“ - da rezultati budu bolji od onih koji su projektovani”.

Dugovi željeznica po EDP-u nijesu dio javnog duga

“I u konačnom, tvrdnja 'Vijesti' o 'simboličnoj cifri' duga državnih preduzeća u javnom dugu je paušalna, budući da se javni dug u Programu ekonomskih reformi (i za 2017. i za 2018.) obračunava po EDP metodologiji koja je usklađena sa Evropskom komisijom, po kojoj se u javni dug ne uključuje dug željezničkih preduzeća. Svakako, Ministarstvo finansija  u svojim kvartalnim izvještajima o državnom dugu, kao i u svojim godišnjim Izvještajima o javnom dugu objavljuje podatke o stanju duga koje uključuje i dug željezničkih preduzeća. Navedeni podaci biće objavljeni u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, do kraja marta naredne godine”, naveli su iz Ministarstva.

Galerija