"U Uniji poslodavaca ponosni na činjenicu da je ova ideja potekla od njih"

Hiljade raznih dažbina sakriveno u šumi propisa

Novi registar nameta daće pravi uvid u ukupno opterećenje privrede, bolju analizu poslovnog ambijenta, kreiranje ekonomskih politika i reformi u cilju unapređenja i razvoja privrede, navode iz Unije poslodavaca

3120 pregleda 0 komentar(a)
Poslodavcima do sada nijesu ni znali šta im se sve nameće da plaćaju: Registar nameta, Foto: Http://javninameti.gov.me
Poslodavcima do sada nijesu ni znali šta im se sve nameće da plaćaju: Registar nameta, Foto: Http://javninameti.gov.me

Uspostavljanje Registra nameta predstavlja značajan korak ka poboljšanju uslova poslovanja u Crnoj Gori. Na ovaj način će blagovremene i tačne informacije o pratećim obavezama biti dostupne svim subjektima koji imaju namjeru da otpočnu sa obavljanjem biznisa u našoj zemlji, kao i onima koji već posluju. Takođe, uspostavljanje registra fiskalnih i parafiskalnih nameta omogućava i donosiocima odluka pravi uvid u ukupno opterećenje privrede, bolju analizu poslovnog ambijenta, kreiranje ekonomskih politika i reformi u ciju unapređenja i razvoja privrede, ali i društva u cjelini”, saopštili su “Vijestima” iz Unije poslodavaca.

Na sajtu javninameti.gov.me nalazi se Registar nameta, kao dio Vladinog Savjeta za konkurentnost, a obuhvata čak 2.299 raznih vrsta dažbina koje je definisane kroz 827 propisa na lokalnom i državnom nivou.

U Uniji poslodavaca su ponosni na činjenicu da je ova ideja potekla upravo od njih. Oni su inicijativu za formiranje registra fiskalnih i parafiskalnih nameta podnijeli Savjetu za konkurentnost početkom 2020. godine, cijeneći da jedino država, svojim autoritetom, može svim donosiocima akata kojima se uređuju dažbine, naložiti njihovo obavezno dostavljanje i ažuriranje registra.

Nakon pozitivnog odgovora i uz saglasnost Međunarodne organizacije rada, koja je uz UPCG vlasnik registra, on je ustupljen Sekretarijatu kako bi se ubrzao proces koji je sada zaživio.

Unija poslodavaca je do sada objavila više analize uslova poslovanja, „Stvaranje uslova za održivi razvoj preduzeća” i “5 ubica biznisa” iz 2013, “Regulatorni okvir” iz 2014, “Izveštaj o parafiskalitetima u Crnoj Gori” iz 2017. i “Analizu parafiskaliteta na lokalnom nivou” iz 2018. godine, uz podršku Međunarodne organizacije rada.

Jedan od konkretnih rezultata je i prvi registar iz 2017. godine.

“Tada smo došli do zabrinjavajućih podataka o broju i vrstama parafiskaliteta, ali i brojnim drugim problemima koji izviru iz te šume propisa i nameta. Kao poseban problem iskristalisala se nemogućnost redovnog ažuriranja registra, ali i potpuna sigurnost da je on sveobuhvatan, jer se jako teško dolazi do akata svih subjekata koji ih donose”, naveli su iz UPCG.

Analize su pokazali da se dažbine osim zakonima uvode i raznim odlukama, naredbama, udedbama, pravilnicima,... kao i da ih osim Skupštine, Vlade i lokalne samouprave, uvode i razni organi uprave, agencije, regulatori, fondovi.

“U UPCG smo zaključili da se donošenju ili izmjenama zakona ne pristupa sistemski i analitički, da se ne uvažavaju argumenti zainteresovanih subjekata o opravdanosti i racionalnosti pojednih zakonskih rješenja, da se ne radi sveobuhvatno, odnosno da se ne vodi dovoljno računa o međusobnoj usklađenosti brojnih propisa i dejstvu koje oni proizvode na ukupan društveni, ekonomski i socijalni milje Crne Gore. Trajan je utisak da ministarstva, kao predlagači zakona, ali i drugi subjekti koji donose odluke o parafiskalitetima, prilikom izrade istih često nemaju kompletnu “sliku” našeg pravnog sistema. Posljedica toga su brojne kolizije normi i kolizije nadležnosti za postupanje državnih organa i institucija. Takođe, posljedice su često i uvećanje (umjesto smanjenje) troškova za njihovo sprovođenje, te nameta privredi i građanima. Nije rijetka pojava da se nekim propisom eliminiše neki fiskalitet ili administrativna procedura u cilju poboljšanja poslovnog ambijenta, ali da se drugim propisom (iz tog ili drugog resora) uvede nova dažbina ili administrativna procedura koja, suštinski, ne samo da zamjenjuje ukinutu, već često predstavlja i uvećanje obaveze u odnosu na nju. Sve navedeno, logično, dovodi do velike pravne nesigurnosti, usljed nepredvidljivosti regulatornog okvira, a time i poslovnog ambijenta”, smatraju u UPCG.

Isti nameti iza različitog imena

Dodatni izazov za unapređenje regulatornog okvira, a što u Uniji poslodavaca očekuju da rješe zajedno sa Vladom u skoroj budućnosti, jeste i da se nakon detaljne analize navedenih propisa izvrši pojmovno usklađivanje nameta.

“Imamo situaciju da se pojedini nameti, isti po svojoj ekonomskoj suštini, u nekim propisima nazivaju taksama, a u drugim naknadama, što izaziva zabunu i doprinosi nejasnoći i nesigurnosti, a takođe postoji i praksa da se često vrši grupisanje tih nameta čime se praktično vrši “skrivanje” samog broja i vrste nameta.

Ukloniti suvišne i višestruke dažbine

“Sve su ovo prepoznati izazovi čije nas rješavanje čeka u budućnosti, pri čemu će uspostavljeni Registar nameta svakako doprinijeti i značajno olakšati rad na tome. Takođe, Registar daje mogućnost sektorskih analiza ukupnog opterećenja privrede i građana, te na osnovu toga i eliminisanje suvišnih i višestrukih nameta po istom osnovu, tj. pravnoj i ekonomskoj suštini. Konačno, ažuran i sveobuhvatan Registar nameta omogućiće privrednicima da blagovremeno vrše procjenu troškova poslovanja i donošenje kvalitetnijih poslovnih odluka”, naveli su iz UPCG.

Preporučujemo za Vas