najveći obveznici elektroprivreda, cedis, toščelik...

U Eko fondu prikupljeno pola miliona eura

“To je prepoznao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sa kojim je Eko fond u junu prošle godine potpisao Sporazum o saradnji, kojim je predviđena dalja podrška institucionalnom razvoju Fonda”, naveo je Martinović.

2958 pregleda 4 komentar(a)
Martinović, Foto: Arhiva Vijesti
Martinović, Foto: Arhiva Vijesti

Fond za zaštitu životne sredine prošle godine je od eko naknada naplatio više od 500 hiljada eura, a najveći obveznici po tom osnovu bili su Elektroprivreda Crne Gore, Toščelik, Crnogorski elektrodistributivni sistem, Rudnik uglja.

Izvršni direktor Eko fonda Jovan Martinović kazao je da je ova institucija zvanično sa radom počela 3. marta prošle godine, registracijom u Centralnom registru privrednih subjekata, desetak dana prije proglašenja pandemije COVID-19.

“Imajući u vidu da je prva godina rada novoosnovanog društva protekla u uslovima pandemije, sa zadovoljstvom možemo da iznesemo pozitivne stavove kada je riječ o postignutim rezultatima koje smo projektovali našim zvaničnim dokumentima, a u prilog tome i govori ostvarenje ukupnih prihoda od 104 odsto”, rekao je Martinović.

On je agenciji MINA kazao da je prošle godine naplaćeno preko 500 hiljada eura od eko naknada, a da su najveći obveznici po tom osnovu bili Elektroprivreda Crne Gore, Toščelik, Crnogorski elektrodistributivni sistem, Rudnik uglja.

Martinović je rekao da je u prošloj godini institucija organizaciono pozicionirana i da su definisani prioriteti, kako u smislu projekata tako i u smislu donošenja odgovarajuće zakonske regulative.

“To je prepoznao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sa kojim je Eko fond u junu prošle godine potpisao Sporazum o saradnji, kojim je predviđena dalja podrška institucionalnom razvoju Fonda”, naveo je Martinović.

On je kazao da su u u procesu finalizacije pregovori sa Vladom Slovenije i Klimatskim fondom Slovenije radi obezbijeđivanja 1,5 miliona eura za period od 2021-2023 godine, namijenjog projektima u oblasti energetske efikasnosti, e-mobilnosti, kao i razvoju i jačanju kapaciteta unutar Eko fonda.

Martinović je istakao da Eko fond u predhodnoj godini nije bio korisnik budžetskih sredstva, već se isključivo finansira iz sopstvenih prihoda.

“Eko fond ima sopstvene izvore finansiranja, i u prethodnoj godini uslijed adekvatnog planiranja

Programa rada kao i uslijed racionalnog korišćenja resursa nije bilo potrebe za finasiranje iz budžeta. Tako smo planirali i za ovu godinu”, rekao je Martinović.

On je kazao da je princip “zagađivač plaća” zaživio ali ne u punom kapacitetu, uzimajući u obzir da postoje zagađivači koji treba da budu obuhvaćeni drugim zakonskim rješenjima ne bi li na taj način njihov status u potpunosti bio definisan.

“S toga je Eko fond pokrenuo inicijative u ovom pravcu, a jedna od preporuka vezana je za dodatno jačanje Agencije za zaštitu životne srednine kako bi se poradilo na poboljšanju kvaliteta Katastra zagađivača, kao i jačanju inspekcijskog nadzora”, rekao je Martinović.

Prema njegovim riječima, na taj način omogućilo bi se povećanje prihoda Eko fonda, a samim tim i broj projekata za buduću realizaciju.

Martinović je kazao da je u Eko fondu obezbijeđen novac za tri projekta koja su predviđena Godišnjim planom rada za prošlu godinu, ali da imajući u vidu da se radi o novim projektima i bespovratnim subvencijama, kratak rok nije išao na ruku Eko fondu, pa je njihova realizacija počela početkom ove godine.

Kako je rekao, planirano je da ove godine budu sprovedeni projekti iz oblasti zaštite voda, energetske efikasnosti, energetske efikasnosti u oblasti saobraćaja, Projekat postavljanje solarnih panela na krovu Elektrotehničkog fakulteta, Izrada protokola monitoringa kvaliteta motornih goriva, Podrška uspostavljanju sistema monitoringa i zaštite biodiverziteta.

Martinović je kazao da u Fondu nemaju informaciju da će ove godine, zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, biti promjena u iznosu naknada koje plaćaju zagađivači.

“Smatramo da ovu godinu treba iskoristiti u formalizaciji određenih inicijativa koje se tiču drugih zakonskih rješenja i podzakonskih akata kako bi Crna Gora kada se stanje normalizuje ostvarila veliki interes kroz funskionisanje Eko fonda u punom kapacitetu”, istakao je Martinović.

On je objasnio da se to odnosi na zakone koji postoje u zemljama regiona i Evropske unije, a tiču se djelatnosti Eko fonda, a to su zakon o putevima, o upravljanju otpadom, i emisiji CO2 kredita.

Preporučujemo za Vas