Fond penzijskog i invalidskog osiguranja obratio se Ministarstvu finansija i socijalnog staranja zahtjevom za pojašnjenjem termina iz decembarskih izmjena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je uvedeno vanredno usklađivanja penzija u maju i septembru, saopšteno je “Vijestima” iz tog Fonda.
Usljed rasta bruto zarada zbog programa “Evropa sad” i značajno veće inflacije, penzije bi u maju mogle biti veće za 10 do 15 odsto.
Skupština je u decembru na predlog poslanika Demokratskog fronta usvojila izmjene Zakona kojima se uvodi usklađivanje penzija 1. maja i 1. septembra, kao i na predlog Demokrata povećanja minimalne penzije za 36 odsto od 1. septembra. Međutim, u prvom predlogu poslanika DF-a pisalo je da se penzija usklađuje kvartalno svaka tri mjeseca, odnosno dodatno 1. aprila, 1. septembra i 1. oktobra, a zatim su nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija predlog promijenili tako da se penzije usklađuju svaka četiri mjeseca.
Problem je što je ova naknadna izmjena unijeta u jedan dio amandmana, ali nije u drugi koji definiše način usklađivanja, pa je ostalo da se penzija u kvartalu usklađuje sa rastom bruto zarada i inflacije sa podacima iz prethodnog kvartala. Kako se sada usklađivanje radi svaka četiri mjeseca, nejasno je za koji period će se upoređivati rast zarada i inflacije, kako bi se dobio procenat povećanja penzije.
Zbog toga su “Vijesti” pitale Fond PIO da li će se prilikom usklađivanja od 1. maja, vršiti poređenja rasta bruto zarada i inflacije u prvom kvartalu ove godine u odnosu na posljednji kvartal iz prethodne godine, odnosno za 1. septembar poređenja iz drugog kvartala sa prvim kvartalom.
”Članom 2 Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju izmijenjen je i dopunjen član 58 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te je propisano da se usklađivanje penzija, kao i vrijednost penzije za jedan lični bod, vrši od 1. januara, 1. maja i 1. septembra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem potrošačkih cijena i prosječnih zarada zaposlenih na teritoriji Crne Gore u prethodnom kvartalu u odnosu na kvartal koji mu prethodi. Zbog nepreciznosti norme, a radi pravilne primjene ove zakonske odredbe, obratili smo se Ministarstvu finansija i socijalnog staranja radi pojašnjenja perioda koji je obuhvaćen terminom kvartal, u smislu navedene zakonske odredbe, imajući u vidu propisan način usklađivanja penzija kojim nijesu obuhvaćeni svi periodi između dva usklađenja. Takođe, u tom smislu, potrebno je precizirati i period za koji se uzimaju parametri za izračun procenta usklađivanja penzija, za usklađivanja koja se po Zakonu vrše 1. maja i 1. septembra 2022. godine, kao i 1. januara 2023. godine”, naveli su iz Fonda PIO.
Penzije se usklađuju tako što se sa 0,75 množi procenat koji bude veći - rasta bruto zarada ili inflacije, a sa 0,25 odsto niži procenat od ta dva.
Iz Fonda su objasnili da bi se usklađivanje od 1. maja odnosilo na majsku penziju koja se isplaćuje oko 20 juna.
Sve penzije veće za najmanje 10 odsto, minimalne i za 50
Rast prosječne bruto zarade u januaru je iznosio 12 odsto, dok je zbirna inflacija za prva dva mjeseca bila 6,2 odsto. Ukoliko bi se takav odnos zadržao za prvi kvartal, majska penzija bi bila uvećana za 10,6 odsto.
Međutim u martu je došlo do rekordnog rasta cijena goriva i hrane, zbog čega bi inflacija u martu mogla imati i rast veći od deset odsto, što bi uticalo da konačni rast penziju bude i znatno veći.
Amandmanom Demokrata predviđeno je povećanje minimalnih penzija za 36 odsto od 1. septembra. Krajem prošle godine minimalna penzija je iznosila 147 eura, pa je plan bio da se ovim povećanjem dostigne tačno iznos od 200 eura. Kako su amandmani DF-a o novim usklađivanjima u maju i septembru dodati naknadno, onda će se i povećanje od 36 odsto računati dodatano na sva ova usklađivanja. Tako da bi minimalna penzija u septembru mogla iznositi između 220 i 230 eura, odnosno za oko 50 odsto više nego lani.
Iz Fonda PIO su kazali “Vijestima” da im je budžetom za ovu godinu za isplatu svih penzija predviđeno 459,05 miliona eura, i da je taj planirani iznos dovoljan za realizaciju svih obaveza.
Bonus video:
