Svjetska banka (SB) u oktobarskim projekcijama rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u ovoj godini predviđa privredni rast u Crnoj Gori od 6,9 odsto, prenosi beogradski Danas.
Ukupno za Zapadni Balkan predviđa se rast BDP od tri odsto ove godine, to je kako se navodi u saopštenju SB, najsporiji rast u regionu Evrope i Centralne Azije ako izuzmemo Istočnu Evropu, uprkos dobrim rezultatima izvoza i turizma.
Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović poručio je da SB prognozira najveći rast ekonomije u regionu od čak 6.9 odsto.
"Ovo je jasan dokaz da se na pravi način upravlja ekonomijom Crne Gore", napisao je Đurović na Tviteru.
SB u 2022. godini očekuje rast u Srbiji i Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini (BiH) od dva odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Sjevernoj Makedoniji od 2,1 odsto.
Za region se predviđa rast od 2,9 odsto u narendoj godini "pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cijene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti eurozone".
SB ističe da je prekid dotoka prirodnog gasa, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao cijene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju, posebno u Albaniji, Sjevernoj Makedoniji i na Kosovu.
Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu.
Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cijena hrane i energenata (BiH i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine.
Cio region Evrope i Centralne Azije, prema projekcijama SB "ostaće u dubokoj depresiji tokom sljedeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3 odsto tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cijenama energije i dalje utiču na region".
"Međutim, region je do sada bolje podnio efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se ranije predviđalo. Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2 odsto ove godine", navodi se u saopštenju SB.
Ovogodišnji očekivani pad ukrajinske ekonomije sada je projektovan na 35 odsto, iako je ekonomska aktivnost pogođena uništavanjem proizvodnih kapaciteta, oštećenjem poljoprivrednog zemljišta i smanjenom ponudom radne snage, jer se procenjuje da je više od 14 miliona ljudi raseljeno.
Prema nedavnim procjenama SB, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne privrede u 2021. godini.
Bonus video:
