Izmjenama Zakona o Investiciono-razvojnom fondu (IRF) se na „velika vrata“ predlaže da fond može finansijski da podrži i velika preduzeća što će značajno smanjiti podršku malom i srednjem biznisu, koji su osnov ekonomskog razvoja svake zemlje, ocijenili su u MANS-u.
U komentarima na Nacrt izmjena zakona, MANS navodi da predloženo rješenje nije obrazloženo, osim šturog navođenja da treba povećati podršku ekonomskim aktivnostima kako bi se doprinijelo povećanju otvaranja novih radnih mjesta, kao i očuvanju postojećih.
“Neophodno je precizno pojasniti razloge zbog kojih se predviđa podrška velikim privrednim subjektima i definisati koliki je to procenat od ukupnog godišnjeg iznosa finansijske podrške IRF, koji bi bio izdvajan za pomoć velikim privrednim subjektima”, kazala je koordinatorka Istraživačkog centra MANS-a Ines Mrdović.
Dodaje da iako se prvi put predviđa da će IRF osiguravati izvoz robe i usluga, neshvatljivo je da se ne iznosi nijedna projekcija o kom obimu izvoza se radi i potrebnim finansijskim sredstvima.
Izmjenama Zakona predviđeno je i formiranje garancijskog fonda, za koji će novac obezbijediti Vlada.
Iz MANS-a navode da se ne iznose procjene koliko će biti izdvojeno novca iz državnog budžeta, dok je opravdana bojazan da bi na teret države mogle pasti mnoge garancije koje bi bile izdate po tom osnovu.
U MANS-u smatraju da su krajnje problematične odredbe kojima se daje mogućnost IRF-u da odobrava plasmane mimo tržišnih uslova, dok će razliku nadomještavati Vlada.
Za MANS je neprihvatljivo da se Vladi ostavlja prostor da, mimo zakona, reguliše obim novih poslova IRF-a, kao i da se izvršnom direktoru fonda omogućava da odlučuje o kreditima do 50 hiljada eura.
Dodaju i da je nejasno kako je utvrđen minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala IRF-a.
“Nova zakonska rješenja, kojima se isključuje obaveza objavljivanja odluka na internet stranici IRF-a, krajnje će nepovoljno uticati na dalju transparentnost rada fonda, koja je i do sada bila veoma problematična”, naveli su iz MANS-a.
Nacrtom izmjena definiše se i da se izuzetno ne sačinjava zapisnik prilikom kontrole Centralne banke.
Definisati limite za faktoring
Izmjenama zakona je predloženo da IRF može da obavlja faktoring i poslove drugih otkupa potraživanja. “Djelatnost IRF-a bi trebalo da dominantno bude kreditiranje zdravog biznisa, a ne otkup faktoringa, što je praksa naročito razvijena posljednjih godina, a kojom se privilegovanim kompanijama otkupljuju potraživanja i tako se oni favorizuju i dijelom se stvaraju monopolski uslovi na tržištu.
Veoma je problematična i izražena intencija da se odobravaju krediti koji služe za reprogram ranijih neizmirenih kreditnih obaveza”, upozorili su iz MANS-a. Smatraju da treba definisati maksimalne limite za odobravanje otkupa potraživanja, koji ne bi trebalo da prelaze više od deset odsto ukupne godišnje sume IRF-a za podršku privredi.
Bonus video:
