SLOVENAČKI PROFESOR O TENDERU ZA ULCINJSKU:

Zakup investitoru daje ekstraprofit?

Vlada i u varijanti zakupa treba da uzme u obzir da se radi o imovini vrijednoj oko 100 miliona eura, kaže Rusjan
1 komentar(a)
Olimpik hotel, Foto: Savo Prelević
Olimpik hotel, Foto: Savo Prelević
Ažurirano: 21.05.2019. 13:04h

Nije jasno zašto je Vlada Crne Gore, između različitih pristupa, izabrala dugoročni zakup kao način valorizacije Ulcinjske rivijere, ali i u toj varijanti treba uzeti u obzir da se radi o imovini vrijednoj oko 100 miliona eura, ocijenio je za „Vijesti“ profesor na slovenačkom Ekonomskom fakultetu Borut Rusjan.

Prema njegovim riječima, možda su glavni razlozi što Vlada preferira zakup u tome da se najlakše „zaboravi“ na pravu vrijednost Ulcinjske rivijere i time u suštini na netransparentan način obezbijedi stranom investitoru ekstraprofit na njegovu investiciju.

„Kroz taj zaborav bi se mogli i primorati manjinski  akcionari  da bez pravnog osnova preuzimaju ulogu države u promovisanju stranih investicija, odnosno, mali  akcionari  bi mogli biti primorani da obezbijede ekstraprofit stranom investitoru. Takvo ponašanje Vlade bi nanijelo direktnu štetu manjinskim akcionarima, jer Vlada za takvo ponašanje ne bi nikako imala pravnog osnova“, istakao je Rusjan koji je privatni investitor i vlasnik dionica ulcinjske kompanije.

Imovina Ulcinjske rivijere daje se pod zakup na 30 godina, a ponude se mogu dostavljati do 21. jula u 12 sati. Ponuđeni su hoteli Olimpik i Belvi i restoran u vlasništvu preduzeća, kao i zemljište u državnoj svojini povšine 122,2 hiljade kvadrata. Predmet tendera je i dio Velike plaže, površine 33,6 hiljada metara kvadrata, sa pripadajućim akva prostorom.

„Vlada je odlučila da angažuje imovinu Ulcinjske rivijere kroz višedecenijski zakup, iako su manjinski  akcionari  predložili da se izradi komparativna studija za pet oblika privatizacije (zakup, prodaja kontrolnog ili manjinskog paketa akcija, dokapitalizacija, segmentiranje na dva društva). Zašto Vlada preferira zakup nije jasno, ali u svakom slučaju Vlada i u toj varijanti treba da uzme u obzir da se radi o imovini vrijedni oko 100 miliona eura (hoteli Olimpik i Belvi, autokamp Neptun i Ada Bojana)”, naveo je Rusjan.

Dodaje da bi polaznu prodajnu vrijednost, prije sprovođenja bilo koje od pet varijanti, trebalo da da napravljena procjena imovine, ali ako se uzme u obzir, da se radi o skoro 1.000.000 metara kvadratnih zemljišta na jednoj od najatraktivnijih morskih lokacija u Evropi, ta procjena vrijednosti vjerovatno ne bi mogla dosta odstupati od tih 100 miliona.

On smatra da bi ta procijenjena prodajna vrijednost trebalo da bude polazna za pregovaranje u bilo kojoj varijanti privatizacije, a isto tako i osnova u varijanti koju je podržala Vlada.

„Vlada kao većinski akcionar Ulcinjske rivijere treba da se ponaša kao dobar gospodar i obezbijedi adekvatan donos za tu imovinu takve vrijednosti, koji bi trebalo da iznosi minimalno sedam odsto godišnje, znači minimalno sedam miliona eura godišnje. U novinama se jako ističe da bi potencijalni investitor Karisma Hotels&Resorts u svoje projekte u vezi sa Ulcinjskom rivijerom uložila 280 miliona eura, a ne spominje se da se tih 280 miliona eura investira na postojećih 100 miliona vrijednosti Ulcinjske rivijere”, kaže Rusjan.

Prema njegovim riječima, ako se taj projekat sprovede, on mora da garantuje adekvatnu dobit na svih 280 miliona eura uloženih u taj projekt.

“Ako taj projekat to ne omogućava, onda to nije pravi poslovni model za Ulcinjsku rivijeru i država, koja se u ulozi dioničara ove kompanije mora ponašati kao dobar gospodar, takav projekat mora odbiti“, ocijenio je Rusjan.

Smatra da Vlada u ovom projektu može imati makroekonomski interes, da privuče investitore koje smatra za povoljne i za to postoje različiti mehanizmi, od direktnog finansiranja dijela investicije, pa do različitih sniženja poreskih ili drugih obaveza.

„Ali treba da bude jasno, da su to dvije različite uloge Vlade i one moraju biti jasno odvojene zbog transparentnosti o tome koje beneficije se nude stranom investitoru i koje obaveze za to investitor mora ispuniti, kao i zbog zaštite prava manjinskih akcionara“, zaključio je Rusjan.

Manjinski  akcionari  su tužili Ulcinjsku rivijeru i traže da se poništi odluka o davanju u zakup.

Svi akcionari treba da imaju dobit

Ako bi Vlada u ulozi akcionara, umjesto da bude dobar gospodar sprovodila svoju makroekonomsku ulogu promovisanja stranih investicija time bi, smatra Rusjan, nanosila direktnu štetu svim ostalim akcionarima, jer bi ih stavljala u funkciju koja je inače funkcija države.

„Vlada za takve aktivnosti nema pravnog osnova. Razultat takvog ponašanja Vlade bi bio da manjinski  akcionari  ne mogu stvoriti adekvatnu dobit na svoju investiciju, zbog čega su o osnovu i ulagali u određene hartije od vrijednosti, nego ih je država primorala da promovišu strane investicije. Time je manjinskim akcionarima u suprotnosti sa zakonima uskraćeno njihovo vlasništvo privatne imovine“, tvrdi Rusjan.