Spor koji konzorcijum “Bistrica Clean Energy” u Privrednom sudu vodi protiv države zbog raskida ugovora o izgradnji male hidroelektrane (mHE) na istoimenoj rijeci u Bijelom Polju, nastaviće se narednog mjeseca, nakon što zamjenica zaštitnika imovinsko-pravnih interesa države Radomirka Raičević dostavi dio dokumentacije i izjasni se da li predlaže vještačenje ekonomsko-finansijske struke.
Tu odluku je juče na ročištu donio sudija Privrednog suda Filip Vujošević.
Privredni sud je u oktobru 2023. godine presudio da je država dužna da konzorcijumu isplati naknadu štete zbog raskida ugovora od 760 hiljada eura i troškove postupka od 20 hiljada. Na takvu odluku su žalbe Apelacionom sudu podnijeli i kancelarija Zaštitnika imovinsko-pravnih interesa države i “Bistrica Clean Energy”, pa je presuda u ukinuta a spor u martu prošle godine iznova započet u Privrednom sudu.
Sudija Vujošević je po ukidnim razlozima Apelacionog suda zatražio da Raičević dostavi zaključak o raskidu ugovora iz decembra 2020. godine, kao i izjavu o raskidu iz januara 2021. godine. Osim toga, pitao je i da li predlaže vještačenje ekonomsko-finansijske struke na rad kompanije “Hydro logistics” i “Sistem MNE”, na šta se zaštitnik pozvao pri žalbi na raniju presudu.
Advokat “Bistrica Clean Energy” Stefan Žižić je naglasio da je država imala dovoljno vremena da odluči da li će predložiti dodatne dokaze, te da je riječ o odugovlačenju postupka. Dodao je da smatra da je spor dovoljno razjašnjen za donošenje odluke, kao i da ročište treba zaključiti.
Prethodno su u ovom sporu saslušani vlasnik kompanije “BP Hydropower” Žarko Burić i bivša ministarka Dragica Sekulić.
“BP Hydropower” je većinski vlasnik “Bistrica Clean Energy” sa 98 odsto udjela, a koncesiju za gradnju male hidroelektrane dobili su u januaru 2017. godine. Vlada Duška Markovića je krajem 2019. godine usvojila informaciju o potrebi raskida ugovora i iniciranju dogovora o sporazumnom raskidu, do kojeg nije došlo iako ga je tražio i koncesionar. Vlada Zdravka Krivokapića zatim jednostrano raskida ugovor u decembru 2020. godine uz obrazloženje da koncesionar nije predao novu bankarsku garancije u zakonski predviđenom roku.
Koncesionar zatim podnosi tužbu kojom traži naknadu štete za dotadašnja ulaganja, kao i za izmaklu dobit koji je mogao zaraditi u koncesionom periodu od prodaje električne energije i subvencija. Tokom postupka sudski vještak Dragan Đukić predložio je sudu da tužiocu na ime naknade stvarne štete isplate 602 hiljade eura, 157 hiljada eura na ime kamata na taj iznos kao i 27,5 miliona eura za naknadu izgubljene dobiti sa zateznim kamatama da isplate.
Nakon presude Privrednog suda da je država dužna firmi “Bistrica Clean Energy” da isplati naknadu štete zbog raskida ugovora od 760 hiljada eura i troškove postupka od 20 hiljada, Apelacioni sud je ocijenio da su obje strane opravdano ukazale da su počinjene bitne povrede parničnog postupka, da je država odgovorna za štetu zbog neosnovanog raskida ugovora, dok je utvrđeno i da “Bistrica Clean Energy” ne može tražiti naknadu za posao koji nisu obavili.
Država da plati i Blažu za Slatinu
Protiv države se vodi više sporova po osnovu raskida ugovora o mHE, pa će zbog naknade štete i zatezne kamate morati i kompaniji “BB Hidro” da isplate 226.212 eura za postrojenje na rijeci Slatini u Kolašinu, uz kamatu od aprila prošle godine do danas.
To piše u presudi koju je Privredni sud donio 21. februara, na koju takođe postoji mogućnost žalbe Apelacionom sudu.
Sud je samo djelimično usvojio tužbu “BB Hidro”, jer je odbijen zahtjev da im se isplati i 1,41 milion eura po osnovu izmakle dobiti.
Firma “BB Hidro” je u vlasništvu Ivana Burzanovića i Blaža Đukanovića, sina bivšeg predsjednika Mila Đukanovića, a takođe traže naknadu štete i izmaklu dobit jer im je onemogućeno da grade mHE “Slatina” i pored toga što im je po osnovu ugovora o koncesiji iz 2017. godine izdata energetska dozvola za to.
Privatna firma je tužbom tražila isplatu 1,41 milion eura po osnovu izmakle koristi, 168,51 hiljadu eura sa zateznom kamatom na ime obične štete, kao i 79,41 hiljadu po osnovu kamate obračunate u nalazu i mišljenju vještaka i druge troškove...
Bonus video:
