SPECIJALNO TUŽILAŠTVO IZVADILO PREDMET IZ FIOKE

Sekulić ponovo pod istragom zbog tornja

Stručnjaci tvrdili da je potrošeno 5,5 miliona eura više. Istraga je ranije bila obustavljena 2014.
271 pregleda 8 komentar(a)
Zoran Sekulić, EKIP, Foto: Boris Pejović
Zoran Sekulić, EKIP, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 21.05.2019. 13:04h

Specijalno tužilaštvo ponovo je pokrenulo predmet u vezi sa izgradnjom tornja  za kontrolu  radio-frekventnog  spektra  na Dajbabskoj gori i u toku je izviđanje tog slučaja koji je bio arhiviran  krajem 2014. godine.

To je  saopštio vrhovni državni tužilac (VDT) Ivica Stanković u dopisu koji je uputio poslaniku Aleksandru Damjanoviću.

Poslanika je zanimalo šta tužilaštvo radi u vezi sa  slučajem koji godinama unazad  zaokuplja pažnju javnosti zbog činjenice da je za tu građevinu potrošeno bespotrebno više od pet miliona eura. Prema zvaničnim podacima, izgradnja tornja je koštala oko šest miliona eura.

Kontrolno-mjerni centar izgradila je Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) čiji je izvršni direktor tada bio Zoran Sekulić.

Skupština je juče izabrala Sekulića za člana Savjeta EKIP-a. Njemu je mandat direktora istekao krajem prošle godine.

U tužilaštvu je  sredinom  2011. godine bio formiran predmet u vezi sa izgradnjom  tornja na zahtjev skupštinskog Odbora za ekonomiju da se ispita regularnost te investicije, ali je premet arhiviran krajem 2014. godine.

“U  vezi sa izgradnjom glavnog-kontrolno mjernog centra na Dajbabskoj gori  formiran je predmet u Vrhovnom državnom tužilaštvu, odjeljenja  za suzbijanje  organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i  ratnih zločina na osnovu informacije koje je   tadašnji  specijalni tužilac saznao iz medija. Nakon što je  prikupio informacije i podatke  raniji specijalni tužilac je našao da ne postoji  osnovana sumnja  da je izvršeno krivično djelo  za koje se goni  po službenoj dužnosti, te je službenom zabilješkom od 17.12. 2014. godine  arhivirao taj predmet”, naveo je Stanković u dopisu Damjanoviću. Kako je dodao, nakon osnivanja Specijalnog tužilaštva i preuzimanja predmeta  VDT (odjeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina) taj predmet je razmotren i pristupilo se  sprovođenju izviđaja.

“To u cilju provjere zakonitosti poslovanja nadležnih pravnih i fizičkih lica u vezi izgradnje  tog centra. Izviđaj je u toku”, istakao je Stanković.

Priča o tornju počela je sredinom  2007. godine, a kulminirala je početkom 2011. kada se ispostavilo da je, po ocjeni stručnjaka,  potpuno nepotrebno potrošeno više od  pet i po miliona, a sve je moglo da se završi za oko 300 hiljada eura.

Procjena stručnjaka je bila da se glavni centar na Dajbabskoj gori, koji bi činili metalni rešetkasti stub, prizemni objekat za opremu i posadu manji pomoćni objekat (ukupno oko 250 kvadrata) i pristupni put 200 metara dužine, izgradi za oko 300.000 eura. 

Umjesto toga, rukovodstvo EKIP-a na čelu sa Sekulićem, se opredililo da  izgradi ogroman betonski toranj koji je okovan u mermer,  a napravljeni su poslovni prostori u kupoli  tornja i ispod njega, veliki parking i pristupna saobraćajnica s trotoarom i rasvjetom, duplo šira, sedam puta duža i nekoliko desetina puta skuplja od one koja je bila planirana na početku. Sve  su to građani  platili kroz cijene telefonskih usluga, a plaćaće i održavanje megalomanske građevine nekoliko narednih decenija.

Stručnjaci su elaborat o izgradnji radili 2003. godine. Predvodnik tima stručnjaka bila je  doskorašnji ministar  odbrane  Milica Pejanović-Đurišić koja je  u februaru 2011. izjavila  da  „ovo što se radi nema veze sa onim što je elaboratom predloženo". 

Igor Radusinović, koji osim što je bio jedan od autora elaborata bio je i u stručnom nadzoru, kazao je   2011. godine da „ne bi da ulazi u tu priču da ne bi imao problema" i dodao je  da je to „nezahvalno". Na rasipništvo Sekulića ukazala su i tri mobilna operatera koji su u zajedničkom pismu  krajem 2010. koje su uputili Odboru za ekonomiju i  Ministarstvu finansija  tražili da se  “obuzdaju  finansijske apetite skupog regulatora”, te da su prinuđeni  da povećavaju svoje usluge građanima koji sve to plaćaju. 

EKIP je najprofitabilniji državni regulator čiji je godišnji bužet oko 4,5 miliona eura i dominantno se puni od novca mobilnih operatera koji svoje troškove prevaljuju na sve građane.

Sporne i druge afere: kupovina poslovnog prostora, licence...

Drugi sporni posao EKIP-a, kada je  njegov direktor bio Sekulić, je   kupovina  dva poslovna prostora 2007. godine koji je  Univerzitet prodao dvijema privatnim kompanijama SAMMS i "Šajo"  za 1,6 miliona, SAMMS i "Šajo" su tri mjeseca kasnije, isti prostor prodali Agenciji za  više od  četiri miliona. 

Za vrijeme sklapanja tih poslovnih aranžmana na čelu Savjeta EKIP-a se nalazio Ljubiša Stanković koji je istovremeno bio i rektor Univerziteta Cme Gore.

Agencija je tada skoro 3,2 miliona eura potrošila putem tendera, a oko 840.000 neposrednom pogodbom, po odobrenju Direkcije za javne nabavke. Svi ti podaci u vezi sa prodajom poslovnog prostora objavljeni su tada u Izvještaju Državne revizorske institucije  o poslovanju Agencije.

Ako se ima u vidu suma novca za toranj i kupovinu prostora  upitno je kako je Sekulić potrošio skoro 10 miliona eura.

Sekulić se već godinama povezuje sa raznoraznim finansijskim problemima u radu Agencije. On je 2007. bio osumnjičen da je neovlašćeno izdavao licence operaterima mobilne telefonije i tako državu oštetio za dva miliona eura.

Sekulić je  u oktobru prošle godine   donio  sporne odluke o gašenju aplikacija Viber i WhatsApp na dan održavanja parlamentarnih  izbora.

Preporučujemo za Vas