Crna Gora očekuje da će na Međuvladinoj konferenciji sredinom decembra privremeno zatvoriti Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj, jedno od najzahtjevnijih u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).
Predstavnici pregovaračke grupe ocijenili su da je država ispunila sve ključne obaveze i da je sada odluka na 27 zemalja članica EU.
Šef pregovaračke grupe za Poglavlje 11, Miroslav Cimbaljević, rekao je da se Crna Gora nalazi u završnoj fazi jednog od najvažnijih pregovaračkih procesa.
„Postigli smo visok stepen saglasnosti sa Evropskom komisijom da smo ispunili sve što se od nas tražilo. Uspostavili smo funkcionalnu Agenciju za plaćanja, završili integrisani administrativni i kontrolni sistem i donijeli sve neophodne zakone. Time smo ispunili završna mjerila i stekli uslove za privremeno zatvaranje poglavlja“, kazao je Cimbaljević u intervjuu agenciji Mina-business.
Privremeno zatvaranje Poglavlja 11 otvara vrata sprovođenju Zajedničke poljoprivredne politike, najznačajnije politike EU, koja čini oko 40 odsto ukupnog budžeta Unije. Sekretarka pregovaračke grupe za Poglavlje 11, Granica Kovačević Petrić, smatra da će to donijeti novu stabilnost i predvidivost crnogorskim poljoprivrednicima.
„Ulaskom Crne Gore u EU naši poljoprivrednici će imati pristup mnogo većim iznosima finansijske podrške, koje će moći da koriste za modernizaciju opreme, unapređenje gazdinstava i povećanje konkurentnosti. To će im omogućiti da stvaraju dodatu vrijednost i lakše plasiraju proizvode“, rekla je Kovačević Petrić.
Predstavnici pregovaračke grupe saopštili su da ne žele da spekulišu o iznosu sredstava koja će biti dostupna crnogorskoj poljoprivredi kada Crna Gora postane članica EU, jer to zavisi od više faktora. Oni su dodali da sa sigurnošću mogu da potvrde da će fondovi biti višestruko veći nego sada.
„Ne možemo govoriti o ciframa dok pregovori traju, jer ne znamo koliko ćemo imati upisanih hektara, niti da li ćemo dobiti status područja sa ograničenim mogućnostima. Mi trenutno imamo upisano 125 hiljada hektara i očekujemo da do trenutka pristupanja ta cifra bude oko 240 hiljada hektara. Mi smo u okviru pregovoračke pozicije pokušavali da prolongiramo period kako bi upisali što više hektara livada i pašnjaka, kako bi imali što veći budžet. Jedan od pregovoračkih zahtjeva bio je da se Crna Gora tretira kao područje sa ograničenim mogućnostima. To znači da ćemo dobijati više novaca nego druge zemlje EU zbog specifičnosti poljoprivrednog zemljišta“, objasnio je Cimbaljević.
Na pitanje da li su crnogorski proizvođači spremni za zajedničko evropsko tržište, on je odgovorio da analize pokazuju da proizvodi zemalja EU ne predstavljaju problem u dijelu konkurentnosti, naprotiv – otvaraju nove mogućnosti.
„Naredne dvije godine moraju biti period adaptacije, razgovora i pripreme proizvođača. Zato smo i tražili prelazne periode kako bismo izbjegli loša iskustva nekih drugih zemalja“, naveo je Cimbaljević
On je rekao da je udruživanje poljoprivrednika jedan od ključnih preduslova za uspjeh i posebno ukazao na važnost većeg asortimana finalnih proizvoda.
„Nije isto ako prerađivač ima pet ili 50 finalnih proizvoda. Onaj ko ima širi asortiman ima mnogo veće mogućnosti za plasman, vidljivost na tržištu i udio na polici. Mi imamo sirovine za veliki broj proizvoda, ali nedostaju finalni, i to moramo mijenjati. Ako budemo imali bogat asortiman, povećaćemo mogućnost za izvoz, logističku održivost i konkurentnost“, saopštio je Cimbaljević.
On je dodao da je rješenje u jačanju prerađivačkih kapaciteta i novim investicijama.
„Poruka za sve je da otvore nove linije, iskoriste sredstva i rade na asortimanu. Ako imamo samo tri proizvoda, niko nam neće naručiti šleper robe. Ako imamo 30-ak - to je već ozbiljan nastup. Zato su asortiman i udruživanje ključni“, poručio je Cimbaljević.
Kovačević Petrić smatra da je važno razvijati znanje i razumijevanje pravila EU, posebno kada je riječ o tradicionalnoj proizvodnji.
„Često kada pođem do svog sela, čujem konstatacije da mi kada uđemo u EU nećemo moći da proizvodimo pekmez ili pečemo rakiju kao do sad. Međutim, to zaista nije tačno. EU, šta više, ohrabruje tradicionalne načine proizvodnje, čak ih i pospješuje, ali tu treba da razlučimo šta je proizvodnja za ličnu upotrebu, a šta se plasira na tržište. Ono što plasirate na tržište, po ulasku u EU, moraće da ispunjava standarde bezbjednosti i kvaliteta hrane, jer to je nešto na čemu EU insistira zbog zdravlja građana. Ono što budete koristili za ličnu upotrebu, niko vam neće zabraniti“, objasnila je Kovačević Petrić.
Ona je poručila i da, zbog svega što predstoji, privremeno zatvaranje Poglavlja 11 ne znači kraj posla, već početak intenzivne faze.
„Od zatvaranja poglavlja do ulaska u EU moraćemo da realizujemo sve što je definisano implementacionim planom, obučimo administraciju i pripremimo proizvođače. Naš cilj je da danom ulaska u EU budemo u potpunosti spremni da sprovodimo Zajedničku poljoprivrednu politiku jednako kao sve sadašnje članice“, rekla je Kovačević Petrić.
Cimbaljević je najavio da će se u narednom periodu raditi i na izgradnji kuća poljoprivrede u nekoliko gradova, koje će biti ključni servisi za proizvođače.
„Ako pripremni posao uradimo kako treba, uvjeren sam da ćemo u potpunosti iskoristiti sredstva i ostvariti maksimalne benefite“, kazao je Cimbaljević.
Oni su zaključili da je privremeno zatvaranje Poglavlja 11 važan signal da je Crna Gora spremna za evropski put, ali da je pred poljoprivredom period prilika koje će zahtijevati ozbiljan rad, udruživanje i modernizaciju.
Bonus video:
