Odbor za ekonomiju, finansije i budžet dao je zeleno svjetlo na Predlog budžeta za 2026. i odluku o zaduživanju za narednu godinu, pa će o njima poslanici raspravljati u skupštinskom plenumu.
Budžet i zaduživanje dobili su sedam glasova podrške poslanika parlamentarne većine, dok su dva poslanika Demokratske partije socijalista, jedan Građanskog pokreta URA i predsjednik Odbora Boris Mugoša bili protiv.
Ministar finansija Novica Vuković kazao je da je cilj Vlade da do 2028. godine, Crna Gora uđe u Evropsku uniju te da su ove godine ostvareni pozitivni finansijski rezultati. Očekuje da će ekonomija rasti 3,2 odsto zbog privatne potrošnje, dok će srednjoročni rast podržati I reformska agenda.
Povezani članci
Dodao je da je fiskalna situacija stabilna.
“Ukupni primici države projektovani su na nivou od 3,79 milijardi. U 2026. Godini se planira ostvarenje rasta prihoda usljed rasta naplate PDV-a, akciza, poreza na dohodak I dobit. Projekcije su zasnovane na konzervativnom pristupu, i ne uključuju eventualne koncesije Aerodroma Crne Gore i legalizaciju nelegalnih objekata. Najznačajnije izdvajanje odnosi se na socijalno staranje 1,13 milijardi, javne finansije 760,13 miliona, zdravstvo 521,6 miliona, obrazovanje, nauka I sport 368,24 miliona…”, naglasio je on.
Vuković je naveo da se naredne godine očekuje deficit od 278 miliona eura dok očekuju suficit tekuće potrošnje. Naglasio je u sljedećoj godini planirano zaduživanje od 500 miliona eura zbog kapitalnih izdataka I otplate starih dugova, dok na naplatu stiže 383 miliona eura dugova.
Vuković je istakao i da će se nedostajući novac u narednoj godini finansirati iz depozita iz ove godine i zaduženja iz 2026. godine. Program ekonomskih reformi 2026 – 2028. godine, kako kaže, predstavlja pripremu zemalja za učešće u evropskom semestru I dozvoljava EU država da prate napredak.
Vuković je istakao da rade u mjeri mogućeg i konzervativno planiraju te da se ne može smanjiti državna administracija kroz otpuštanje 30 odsto zaposlenih, kako neki predlažu. Tvrdi da upravljaju postojećim dugom i da se vratilo povjerenje investitora, da su plate rasle više od inflacije dok je socijala izazovna - jer je potrebna dodatna kontrola kako bi oni u potrebi dobijali novac.
"U Crnoj Gori jača poreska disciplina, prihodi za 11 mjesecu su bili 2,54 milijarde ili 33 odsto BDP-a, što je 45 miliona više. Porez na dobit pravnih lica 230 miliona ili 11 odsto uvećanje, porez na dohodak fizičkih lica 94 miliona ili 26 odsto više, PDV 1,27 milijardi ili 161 miliona više", naglasio je Vuković.
Budžet posljedica, a ne uzrok
Poslanik Demokratske partije socijalista Nikola Milović naglasio je da ovaj budžet predstavlja posljedicu, te da nije uzrok nikakvih aktivnosti u narednoj godini već je - posljedica pogrešne ekonomske politike. Kazao je da će rast biti skroman od 3,2 odsto I inflaciju od 3,3 odsto I da je Crna Gora u opasnoj zoni fiskalne iluzije, da je potrošnja veća nego prihodi.
Najavio je da će Crna Gora 2028. godine biti više zadužena nego danas, dok je spoljno trgovinski deficit istorijski visok a poljoprivredna proizvodnja niska.
“Jedan eksterni šok može da poremeti crnogorsku ekonomiju, potrebne su strukturne reforme. Postajemo država koja će zavisiti od dugova i poreza a ne od stvaranja nove vrijednost. To su novi trendovi uočeni sa strane nadležnih institucija, da su ipak ograničeni kapaciteti budžeta. Ništa nije urađeno posljednih šest godina za podsticanje proizvodnje. Za bruto zarade u 2019. Godine smo izdvajali 470 miliona, predlogom ovog budžeta ćemo imati 726 miliona”, naglasio je on I dodao da su slična uvećanja u slučaju Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje I drugih sektora.
Dodao je da se struktura domaće ekonomije promijenila od 2019. Godine, te da se sada bazira na naplati poreza, akciza I drugih prihoda dok inflacija razara ekonomiju, rast opada, deficit raste…
Milović je zaključio da je budžet socijalni, potrošački i inflatorni.
Poslanik Pokreta Evropa sad Tonći Janović je kazao da je budžet fiskalno i scojalno odgovoran, i kapitalan i razvojni, te da neće faliti novca za plate i penzije i da grčkog scenarija neće biti. Naglasio je da su se slične kritike čule i prošle godine, te da je naplata prihoda u ovoj bila rekordna a porezi više naplaćeni u gotovo svim sektorima.
"Zašto je i razvojni, jer imamo 397 projekata u kapitalnom budžetu, i iznosi 305 miliona i veći je za 25 miliona nego budžet za 2024. godini. Najbitnije je da 44 odsto kapitalnog budžeta ide na sjever Crne Gore", dodao je on.
Poslanica Demokrata Zdenka Popović je kazala da je budžet socijalno odgovoran i razvojni i da kritike ne stoje, jer je rast BDP-a veći od planiranog. Popović je kritikovala što se I dalje koristi gotovinski model obračuna za prihode I rashode, umjesto obračunskog koji bolji.
Ona je kazala da su za vrijeme vlasti DPS-a, rijetki projekti završavani, dok su plate I penzije polako rasle te da se situacija danas potpuno promijenila.
Poslanik DPS-a Mihailo Anđušić istakao je da je budžet potrošački, da mora doći do dodatne racionalizacije te da najviše brine činjenica da se sa ovakvim planom - ne može stvoriti nova ekonomska vrijednost. Naglasio je da je godišnje zaduživanje od 2020. godine bilo 450 miliona eura.
Treće kršenje Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti
Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar je naglasio da se govori o dinamičnom rastu ekonomije dok je rast 3,2 odsto, te da je ovo treći budžet koji se donosi kroz kršenje Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti i da se opet neće ispoštovati kriterijumi iz Mastrihta.
"Ako je razvojni budžet zašto ne raste ekonomija u narednim godinama? Nije dobro, i mi sa ovakvim ulaganjem u infrastrukturu i kapitalne projekte nećemo doći nigdje. Došli smo u situaciju da presipamo iz šupljeg u prazno, da ćemo imati amandmane na budžet, da ćemo opet doći u situaciju da se pitamo jesmo li opredijelili dovoljno novca za ljekove", kazao je on.
Poslanik Pokreta Evropa sad Dražen Petrić je kazao da se zaduživanje radi otplate starih dugova radi zbog šire ekonomske slike, te da su visoki troškovi života prisutni u svim evropskim državama. Istakao je da je URA prije dvije godine podnijela 100 amandmana na zakone, dok sada kritikuju takav potez.
Konatar je naglasio da je 44. Vlada od tada Crnu Goru zadužila dvije milijarde eura.
Predsjednik Odbora Boris Mugoša je dodao da budžet nije razvojno nije orijentisan, da 80 odsto čine mandatorni troškovi, da ekonomija raste ali se ne razvija pa je rast od 3,2 odsto - najmanji u posljednjih osam godina, ako se izuzme period pandemije koronavirusa.
"Dobro je da imamo stopu rasta 3,2 odsto, ali to nije dovoljno. Nama BDP raste dominantno zbog potrošnje, što nije dobro, nije dobro da je to osnovni izvor rasta. Imamo ozbiljan pad u broju noćenja dvije godine", naglasio je Mugoša.
Bonus video:
