Finansijski sistemi, kako globalno tako i u Crnoj Gori, i dalje nedovoljno prepoznaju potencijal ženskog preduzetništva, a preduzetnice fintech rješenja, poput digitalnog bankarstva, online plaćanja i praćenja finansijskih transakcija, koriste uglavnom u osnovnom obliku.
To proizilazi iz odgovora sagovornika “Vijesti”, koji ističu da, iako digitalni alati pružaju brži uvid u finansije i olakšavaju plaćanja, većina preduzetnica još nema pristup specijalizovanim servisima poput mikrokredita, crowdfunding platformi (putem kojih se kapital prikuplja od većeg broja ljudi), ili naprednih digitalnih novčanika koji bi mogli olakšati pokretanje i rast njihovih biznisa.
U Crnoj Gori je u decembru 2024. godine poslovalo oko 48 hiljada malih i srednjih preduzeća (MSP), od čega je u vlasništvu žena 12,2 hiljade ili 25,4 odsto ukupnog broja, pokazuju podaci Poreske uprave.
Podaci, objavljeni u Završnom izvještaju o realizaciji Strategije razvoja ženskog preduzetništva 2021-2024, pokazuju da je broj malih i srednjih preduzeća u vlasništvu žena porastao sedam odsto u odnosu na 2023, a dva i po puta u odnosu na 2015.
U Vladinoj Strategiji finansijskih tehnologija (Fintech) od 2025. do 2029, navodi se da bi nedostatak državnih podsticaja ili podrške razvoju Fintech rješenja, mogao da bude najveći izazov, naročito ako se uzme u obzir da tržište preduzetničkog kapitala u Crnoj Gori nije dobro razvijeno.
“Iako Vlada proaktivno podržava razvoj preduzetništva, takvi napori možda neće biti dovoljni za razvoj Fintech-a, s obzirom na njegovu složenu prirodu koja zahtijeva specijalizovaniji program podrške”, navodi se u Strategiji.
Rodni jaz predstavlja prepreku ekonomskom rastu
Viceguvernerka Centralne banke Crne Gore Zorica Kalezić kazala je da je činjenica da finansijski sistemi, kako globalno, tako i u Crnoj Gori, i dalje ne prepoznaju u dovoljnoj mjeri potencijal ženskog preduzetništva.
Ona je ocijenila da rodni jaz u pristupu finansijama predstavlja značajnu prepreku ekonomskom rastu.
Kalezić je istakla da istraživanja Svjetske banke pokazuju da bi zatvaranje tog jaza, na duži rok, moglo povećati globalni BDP (bruto domaći proizvod) za približno tri do pet odsto.
Zbog toga, kako je kazala, Centralna banka Crne Gore aktivno podstiče finansijsku inkluziju žena kroz regulatorne izmjene i projekte usmjerene na unapređenje bankarskih usluga, poboljšanje pristupa kapitalu i finansijsko opismenjavanje.
Istakla je da, prema podacima iz Global Findex istraživanja za 2024. godinu, u Crnoj Gori postoji gotovo potpuna ravnoteža između žena i muškaraca kada je riječ o posjedovanju bankovnog računa. Međutim, naglasila je da je evidentan jaz u korišćenju digitalnih plaćanja - 59 odsto žena u odnosu na 70 odsto muškaraca.
“To ukazuje da prepreke nijesu u pristupu, već u upotrebi i dostupnosti savremenih platnih usluga”, kazala je Kalezić.
Ona je istakla da dodatni podsticaj digitalnoj transformaciji predstavlja i pristupanje Crne Gore jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA).
Istakla je da je planirana i implementacija TIPS Clone instant platnog sistema, koji će omogućiti nacionalna plaćanja u realnom vremenu i dostupnost 24 sata dnevno, sedam dana u sedmici. Ovaj sistem će, kako je navela, omogućiti i razvoj novih servisa poput QR kodova i “request-to-pay” funkcionalnosti.
“Poseban dio kampanje biće usmjeren na žene, sa ciljem da se udio korisnica digitalnih platnih usluga poveća sa 59 odsto u 2024, na 85 odsto u 2030. godini”, navodi Kalezić.
Istakla je da će to doprinijeti smanjenju transakcionih troškova, većoj transparentnosti i ubrzanju prelaska na bezgotovinsko plaćanje.
Iz CBCG je u oktobru saopšteno da se implementacija projekta TIPS Clone, koji CBCG realizuje u saradnji sa Bankom Italije i Svjetskom bankom, očekuje u julu tekuće godine.
“Radi pružanja podrške ženama preduzetnicama, Centralna banka Crne Gore uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj realizuje projekat “WE Finance Code”, objasnila je Kalezić.
Istakla je da je cilj projekta jačanje ženskog preduzetništva kroz unapređenje pristupa finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća kojima upravljaju žene ili su njihove vlasnice.
Put od ideje do kapitala je težak
Ipak, iskustva preduzetnica pokazuju da je put od ideje do kapitala i dalje težak.
Vlasnica i generalna menadžerka kompanije “Zoi Cosmetics” Mirela Krivokapić-Risteska kazala je da je početak poslovanja bio izazovan upravo zbog ograničenog pristupa finansiranju.
“Put od ideje do realizacije bio je izazovan, jer za novi biznis bez prethodne imovine ili garancija nije realno dobiti kredit samo na osnovu ideje”, istakla je Krivokapić-Risteska.
Istakla je da je u njenom slučaju porodica bila ključna podrška za pokretanje posla:
“Sredstva za pokretanje obezbijedila je porodica, što je bila ključna podrška da napravim prve korake i razvijem posao”.
Krivokapić-Risteska je istakla da je upoznata sa pojmom finansijskih tehnologija, ali da ih u praksi koristi u ograničenoj mjeri:
“”Sa pojmom sam upoznata, ali u poslovanju ga koristim u najosnovnijem obliku, kroz elektronsko bankarstvo”.
Preduzetnica je kazala da elektronsko bankarstvo značajno olakšava praćenje i realizaciju finansijskih transakcija.
Ona je naglasila da do sada nije koristila mikrokredite niti online kreditne servise.
Kada je riječ o načinima plaćanja, Krivokapić-Risteska ističe da kupcima trenutno nudi isključivo uplatu na žiro račun firme:
“To se pokazalo kao najjednostavniji i najpraktičniji način plaćanja u mom poslovnom modelu”.
Fintech alati dostupni, ali njihova iskorišćenost zavisi od više razloga
Da digitalni finansijski alati imaju potencijal da olakšaju poslovanje ženama preduzetnicama smatraju i u Privrednoj komori Crne Gore.
U Privrednoj komori navode da su FinTech alati poput mobilnog bankarstva, digitalnih novčanika i crowdfunding platformi u principu dostupni ženama preduzetnicama u Crnoj Gori. Ističu, međutim, da njihova iskorišćenost zavisi od digitalnih vještina, dostupnosti interneta i informisanosti.
Iz Komore su naveli da žene u urbanim sredinama već uveliko koriste e-bankarstvo, kao i servise za bezgotovinsko plaćanje poput POS terminala i digitalnih novčanika. Crowdfunding kao alternativni model finansiranja i dalje je, kako navode iz Privredne komore, slabo razvijen.
“Privredna komora kroz saradnju na projektima poput USAID programa “Katalizator” radi na promociji alternativnih vidova finansiranja, uključujući FinTech inovacije”, navode iz te institucije.
Ističu da mikrokreditne institucije i Razvojna banka Crne Gore već imaju programe podrške za žene preduzetnice, te da postoji prostor za razvoj finansijskih proizvoda posebno prilagođenih ženama sa ograničenim kapitalom i onima iz ruralnih sredina.
Digitalna rješenja, kako navode iz Privredne komore, posebno su značajna za žene u ruralnim područjima jer omogućavaju “banku na daljinu” i obavljanje transakcija bez potrebe za odlaskom u filijalu.
Bonus video:
