Uprkos tome što je “Barska plovidba” lani poslovala u plusu sa neto sveobuhvatnim profitom od 1.844.470 eura i prekinula negativni rezultat koji su imali godinu ranije, ova firma i dalje ima 12,36 miliona akumuliranih gubitaka i više od 33 miliona eura duga.
To pokazuje finansijski izvještaj o njihovom poslovanju za prošlu godinu, koji je objavljen na sajtu Montenegroberze.
“Barska plovidba”, na čijem je čelu izvršni direktor Boris Mihailović, ima i negativan kapital od 1,53 miliona. Iako značajan, ovaj negativni kapital je i dalje manji nego onaj 2024. godine, kada je iznosio više od četiri miliona eura.
Dio prihoda ove firme stigao je lani u julu nakon tenderske prodaje bivše poslovne zgrade za 1,75 miliona eura, s tim da taj postupak sada istražuje Više tužilaštvo u Podgorici, dok se vodi i spor u Privrednom sudu. Barani su novac iskoristili da otplate ratu kineskoj Eksim banci od 1,5 miliona eura, dok je i Vlada početkom prošle godine, umjesto njih kao žirant platila ratu ovoj banci u istom iznosu.
“Barska” je 2025. svakako poslovala bolje nego 2024. godine, jer su prije dvije godine završili u minusu od 2,38 miliona eura. Oni su od prodaje lani prihodovali 7,28 miliona eura, što je oko 616,5 hiljada bolji rezultat nego godinu prije, kada su po ovom osnovu imali priliv od 6,67 miliona eura.
Troškovi poslovanja su im prošle godine bili 4,78 miliona eura što je za 80.000 eura više nego u 2024, dok im je za bruto plate otišlo 2,77 miliona eura ili 361,45 hiljada više nego godinu prije.
Kompanija je na kraju prošle godine imala i ukupne dugove od 33,7 miliona eura, među kojima su dugoročni krediti činili 17,1 miliona, 12,07 miliona kratkoročni krediti i zajmovi, uz gotovo tri miliona za odložene poreske obaveze.
Da “Barska plovidba” nema svijetlu budućnost bez restrukturiranja ili ulaganja, jer državi duguje 9,5 miliona a Eksim banci 25 miliona, potvrdila je i sama Vlada u informaciji usvojenoj krajem marta. Tada je utvrđena konačna vezija Memoranduma o razumijevanju sa arapskim investitorom “Faminas Investment Group”, sa kojim bi se, ako kupi 22 odsto akcija “Barske” od manjinskih akcionara, pregovaralo oko ključnih strateških pitanja koja se tiču sudbine ove firme.
Memorandum koji je pripremilo Ministarstvo pomorstva kojim rukovodi Filip Radulović, korigovan je nakon što je ministar finansija Novica Vuković upozorio da postoje značajni rizici po državu ako se prihvati predlog Radulovića da se Arapima da pravo veta na ključne strateške odluke. Vuković je upozorio da “imajući u vidu vlasničku strukturu “Barske plovidbe”, a sa aspekta poslovnog ambijenta mora se pribaviti mišljenje Skupštine akcionara, Savjeta za privatizaciju i Ministarstva ekonomskog razvoja i u prvom redu Razvojne banke.
Do danas nije poznato da li je Ministarstvo pomorstva pribavilo ovo mišljenje.
Država je većinski vlasnik “Barske” sa 52 odsto kapitala od čega Vladi pripada 18,63 odsto, Razvojnoj banci 16,16 odsto, Fondu PIO 12,83 odsto i Zavodu za zapošljavanje 4,28 odsto. Ostatak akcija imaju fizička lica 36,18 odsto, pravna lica 2,76 odsto, a na kastodi računu kod banaka je 9,16 odsto.
“Luka Bar” u plusu skoro 1,4 miliona
Komšijska barska kompanija “Luka Bar” je prošlu godinu po sveobuhvatnom neto rezultatu, završila u plusu od 1.397.683 eura. Ova firma je od prodaje prihodovala 14,34 miliona eura, što je za gotovo 950 hiljada lošiji rezultat nego 2024. godine, kada su po istom osnovu imali rezultat od 15,29 miliona.
Lani su ipak smanjili troškove u odnosu na godinu ranije i to za 743 hiljade, pa su potrošili 5,84 miliona eura. “Luka Bar” je za bruto plate dala 7,76 miliona eura, što je oko 165.000 više, nego što su za te potrebe izdvojili prije dvije godine. Po izvještaju, njihov kapital iznosi 62.073.612 eura s tim da imaju 11,69 miliona eura akumuliranih gubitaka iz ranijih godina.
Kompanija ima i 19.392.003 duga, od čega uz ostale obaveze, 9,3 miliona se odnosi na dugoročne kredite, 1,47 miliona za kratkoročne kredite i pozajmice uz 2,6 miliona za odložene poreske obaveze.
U finansijskim napomenama koje prate finasijski izvještaj Luke Bar je navedeno da su lani imali ispravku vrijednosti potraživanja od firme Bumeks u iznosu od 4,2 miliona eura.
“U skladu sa ugovorom o obavljanju lučkih usluga iz 2022. je uknjiženo potraživanje od kupca Bumeks od 6,9 miliona eura. Procjenom izvjesnosti naplate potraživanja tada se došlo do saznanja da iznos nije moguće u cjelosti naplatiti pa je donijeta odluka o javnoj prodaji boksita. Ta roba je prodata za vrijednost od 2,74 miliona eura. Odlukom odbora direktora izvršen je indirektni otpis potraživanja u ukupnom iznosu od 4,22 miliona eura. Bumeks je tužio Luku za cijeli iznos potraživanja dok je Luka pokrenula kontratužbu. Postupak je u toku”, navodi se u dokumentaciji.
Poljska kompanija od suda traži da utvrdi da Luci nijesu dužni 6,9 miliona eura za skladištenje rude, te da je Luka Bar nezakonito sprovela vansudsku prodaju radi naplate dijela duga. Luka je iz drugog puta prodala boksit za 2,8 miliona eura, nakon što je prvi pokušaj za prodaju po 4,8 miliona eura propao, a na tužbu je odgovorila protivtužbom, tražeći naplatu preostalog duga od 4,1 milion eura.
Luka traži svojinu nad zemljištem na Sutormanu
“Luka Bar” je, kako se navodi u finansijskim napomenama koje prate izvještaj, navela da raspolaže zemljištem Lučke ekonomije od 66.946 hiljada kvadrata i zemljištem na planini Sutorman od 3.715 kvadrata za koji ima upisano “pravo korišćenja” u obimu prava 1/1.
“Luka je uputila zahtjev područnoj jedinici Uprave za nekretnine u Baru za promjenu upisa “prava korišćenja” u “pravo svojine”, kao i Savjetu za privatizaciju i kapitalne projekte u vezi sa istim i upravni postupak je u toku”, navodi se u dokumentu.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
