Istraživanje među stanovnicima 43 pljevaljska sela pokazalo da 90 odsto domaćinstava posjeduje neki od resursa za razvoj seoskog turizma. Ipak, turizam danas čini tek jedan odsto glavnih prihoda ispitanika. Najveća prepreka je novac, a najveći potencijal priroda, domaća hrana i autentičan život na selu.
Anketiranje je sprovela NVO “Da zaživi selo” u okviru projekta “Razvoj socio-ekonomskog položaja mladih i žena kroz razvoj ruralnog turizma u Pljevljima”, čiji je cilj unapređenje socio-ekonomskog položaja mladih i žena sa seoskog područja opštine Pljevlja kroz razvoj ruralnog turizma u procesu pravedne tranzicije.
Pljevaljska sela, kako se zaključuje iz ankete, imaju ono što savremeni turizam sve više traži - očuvanu prirodu, mir, čist vazduh, domaću hranu, poljoprivredna gazdinstva i autentičan način života. Nedostaje, međutim, novca, infrastrukture i podrške da se taj potencijal pretvori u posao.
To je jedna od ključnih poruka istraživanja o potencijalima i potrebama mladih i žena za razvoj seoskog turizma i ruralnog preduzetništva, koje je obuhvatilo 100 ispitanika iz 43 sela i naselja.
Podaci pokazuju gotovo paradoksalnu situaciju. Čak 90 odsto anketiranih domaćinstava posjeduje najmanje jedan resurs koji bi mogao biti iskorišćen u razvoju ruralnog turizma. Najčešće su to obradivo zemljište i livade, a zatim pomoćni objekti, stoka, domaći proizvodi i voćnjaci.
Ali, kada se pogleda od čega ljudi danas zaista žive, slika je drugačija. Najveći dio prihoda 40 odsto ispitanika ostvaruje iz javnog sektora, 34 odsto iz poljoprivrede i stočarstva, dok je turizam glavni izvor prihoda za svega jedan odsto ispitanih.
Drugim riječima - resursi postoje, ali turistička ekonomija još nije zaživjela. Šansa postoji, ali nije dovoljna sama od sebe.
Istraživanje pokazuje da stanovništvo nije zatvoreno prema ideji bavljenja turizmom. Na pitanje da li bi se bavili seoskim turizmom, 21 odsto odgovorilo je “da”, dok je 42 odsto reklo “možda”. To znači da 63 odsto ispitanika ne odbacuje tu mogućnost.
Slična je situacija i kada je riječ o uslovima za bavljenje turizmom. Samo 15 odsto ispitanika smatra da njihovo domaćinstvo već ima uslove, ali 48 odsto kaže da ih ima djelimično. Ukupno 63 odsto domaćinstava, dakle, vidi barem dio mogućnosti za uključivanje u turističku ponudu.
Novac velika prepreka
Na pitanje šta bi ponudili turistima najčešći odgovori su upravo ono što pljevaljska sela već imaju - boravak u prirodi i domaću hranu, koje je navelo po 68,3 odsto ispitanika. Slijede šetnje, degustacija domaćih proizvoda i učešće u poljoprivrednim poslovima. Smještaj je navelo 28,6 odsto ispitanika.
To pokazuje da seoski turizam u Pljevljima ne mora nužno početi gradnjom velikih smještajnih kapaciteta. Njegova osnova može biti iskustvo hrana, priroda, rad na gazdinstvu, tradicionalni život i upoznavanje lokalnog prostora.
Kada su ispitanici ocjenjivali prepreke razvoju domaćinstava, nedostatak finansijskih sredstava jasno se izdvojio kao najveći problem. Prosječna ocjena bila je 3,41 na skali od jedan do pet, dok je 43,8 odsto ispitanika novac ocijenilo kao veliku ili veoma veliku prepreku.
Odgovor na pitanje kakva bi pomoć bila najkorisnija dodatno potvrđuje ovaj nalaz. Čak 77,8 odsto ispitanika traži bespovratnu finansijsku podršku, dok bi 39,7 odsto koristilo povoljne kredite. Marketing i promociju navelo je 30,2 odsto, a mentorstvo 25,4 odsto ispitanika.
Posebno je zanimljivo što stanovništvo pokazuje veliko interesovanje za dodatnu edukaciju. Čak 84,1 odsto ispitanika koji su obuhvaćeni tim pitanjem navelo je da bi pohađalo obuku iz seoskog turizma. Za preduzetništvo je zainteresovano 36,5 odsto, digitalni marketing 27 odsto, a pisanje projekata 25,4 odsto.
To sugeriše da problem nije samo u novcu. Dio potencijalnih turističkih domaćinstava potrebno je osposobiti i za tržište, kako napraviti proizvod, kako ga predstaviti, kako doći do gosta i kako napisati projekat za finansiranje.
U tom segmentu pojavljuje se i nova tehnologija. Trećina ispitanika pokazuje visok nivo spremnosti za korišćenje AI alata u promociji domaćinstva, a najčešće bi ih koristili za društvene mreže, komunikaciju sa turistima, obradu fotografija i izradu video sadržaja.
Možda najvažniji dio istraživanja nije direktno vezan za turizam, već za pitanje ko će taj turizam razvijati.
Nepovoljno za mlade i žene
Na tvrdnju da mladi imaju dovoljno mogućnosti da ostanu da žive i rade na selu, prosječna ocjena bila je svega 2,53. Više od polovine ispitanika, 51 odsto, dalo je ocjene jedan ili dva, dok je samo 17 odsto smatralo da mladi imaju dovoljno mogućnosti.
Još nepovoljnija je percepcija položaja žena. Tvrdnja da žene imaju dovoljno podrške za pokretanje sopstvenog biznisa dobila je prosječnu ocjenu 2,31. Čak 56 odsto ispitanika dalo je ocjene jedan ili dva, dok je samo devet odsto podršku ženama ocijenilo ocjenama četiri ili pet.
Ni infrastruktura nije zanemarljiv problem. Putevi su dobili prosječnu ocjenu 3,12, vodosnabdijevanje 3,06, signal mobilne mreže 2,76, internet 2,68, dok je turistička signalizacija ocijenjena najnižom ocjenom, 2,44.
U istraživanju se posebno ukazuje na nedostatak putokaza prema pojedinim selima i zaseocima. Za turistu koji želi da pronađe ruralno domaćinstvo, lokalitet, pješačku ili biciklističku rutu, upravo takvi detalji mogu biti presudni.
Istovremeno, stanovnici kao najveću prednost svojih sela navode prirodu, čist vazduh, mir i tišinu, ali i blizinu grada, rijeke, šume, katune, kulturno-istorijske lokalitete i tradicionalni način života.
Kada su sami birali šta je najvažnije za razvoj njihovog sela, na prvom mjestu bila je finansijska podrška 68 odsto. Slijede podrška mladima sa 57 odsto, razvoj poljoprivrede sa 46 odsto, bolji putevi sa 41 odsto i razvoj seoskog turizma sa 39 odsto.
Za lokalnu samoupravu, poruke ispitanika su slične: traže finansijske podsticaje, bolje lokalne puteve, podršku mladima, promociju turističkih potencijala i edukaciju.
Istovremeno, 57 odsto ispitanika smatra da ruralni turizam može postati jedan od važnih razvojnih pravaca Pljevalja.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
