Jadransko-jonski auto-put nije samo saobraćajna investicija, već projekat od strateškog značaja za cijeli region i jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata na jugoistoku Evrope.
To je poručio ministar saobraćaja Radoš Zečević otvarajući međunarodnu konferenciju o saobraćaju ADRIA NEXT, koju je Monteput organizovao u Budvi.
Direktor Monteputa Milan Ljiljanić istakao je da Monteput predano radi na realizaciji ključnih nacionalnih projekata — auto-puta Bar–Boljare i Jadransko-jonskog auto-puta, te da su idejna rješenja završena za svih 127 kilometara
Konferencija je okupila predstavnike institucija, međunarodnih partnera, kompanija i stručnjake iz oblasti saobraćajne infrastrukture iz Crne Gore i regiona. U fokusu razgovora je Jadransko-jonski koridor, planovi razvoja i povezivanja putnih mreža, kao i zajednički infrastrukturni izazovi.
Prema riječima ministra Zečevića, Jadransko-jonski auto-put planiran je u dužini od oko 1.500 kilometara, od Trsta u Italiji, preko Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije, do luke Igumenica u Grčkoj.
„To je sedam država sa ukupno oko 81,7 miliona stanovnika. Čak i bez Italije, riječ je o tržištu od oko 22,7 miliona ljudi i oko 538 milijardi dolara ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Ovaj auto-put spaja četiri članice Evropske unije — Italiju, Sloveniju, Hrvatsku i Grčku — sa tri države kandidata i otvara kontinuiranu kopnenu vezu između sjevera Jadrana i Jonskog mora. Njegov značaj daleko prevazilazi granice država koje povezuje“, naglasio je on.
Kako je dodao, za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju završetak preostalih dionica znači da naš region konačno dobija modernu i kontinuiranu putnu vezu duž jadranske i jonske obale.
„Za naše susjede bez direktnog pristupa moru to bi značilo brži i efikasniji pristup lukama i jedinstvenom tržištu. Za Evropsku uniju to znači bolje povezivanje njenog unutrašnjeg tržišta sa Zapadnim Balkanom i snažniju saobraćajnu povezanost jadranskog i jonskog prostora. Zato Jadransko-jonski auto-put ne smijemo posmatrati kao niz nacionalnih projekata. On mora biti posmatran kao jedan regionalni i evropski projekat“, istakao je Zečević.
Poručio je da je strateški cilj jasan.
Ljiljanić je izrazio očekivanje da će Crna Gora kroz razvoj putne infrastrukture postati pouzdana karika u povezivanju regiona.
„Da kroz razvoj naše putne infrastrukture budemo pouzdana karika u povezivanju regiona. Za trasu Jadransko-jonskog auto-puta u Crnoj Gori imamo pripremljenu projektnu osnovu, a interesovanje za realizaciju ovog putnog pravca već postoji i kod međunarodnih partnera i kompanija. Ali isto tako znamo da ovaj koridor ne može biti završen djelovanjem jedne države. Potrebno je da Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija, zajedno sa državama Evropske unije kroz koje ovaj pravac prolazi, jasno pokažu da žele da Jadransko-jonski auto-put bude evropski prioritet. Naš cilj treba da bude da ovaj koridor dobije mjesto koje mu pripada u evropskoj infrastrukturnoj mreži i da za njegovu realizaciju zajednički mobilišemo evropske finansijske instrumente“, kazao je on.
Kako je naglasio, poruka sa ove konferencije treba da bude jasna i jednostavna: ne želimo da ovaj koridor ostane samo plan.
„Želimo da ga završimo i želimo da ga završimo zajedno“, zaključio je Zečević.
Direktor Monteputa Milan Ljiljanić istakao je da Monteput predano radi na realizaciji ključnih nacionalnih projekata — auto-puta Bar–Boljare i Jadransko-jonskog auto-puta.
„Uz razvoj moderne i bezbjedne putne mreže Crne Gore, želimo da budemo pouzdan partner u povezivanju regiona, jer se značaj ovih projekata ne završava na našim granicama. Kada je riječ o Jadransko-jonskom auto-putu, naš fokus je na tome da crnogorski dio ovog koridora iz faze višegodišnjih planova konačno uvedemo u fazu konkretne realizacije. Idejna rješenja su završena za svih 127 kilometara, čime su definisane trase kroz našu zemlju. Za istočni dio, dionicu Virpazar–Zaljevo–Sukobin, u toku je izrada idejnog projekta, dok je za zapadni dio, dionicu Gradac–Grahovo, raspisan tender za izradu idejnog projekta. Time stvaramo neophodnu osnovu za naredne faze projektovanja i buduću realizaciju radova“, kazao je Ljiljanić.
Tadeja Matičić iz DARS-a Slovenija istakla je da je projekat u toj državi u začetku.
„Očekujemo veliki ekonomski značaj kada cesta bude izgrađena. Razmatrali smo razne mogućnosti i opcije i sada zauzimamo stanovište na osnovu povratnih informacija koje smo dobili od građana. Idemo na izradu prostornog plana“, navela je ona.
Luka Čirko iz Hrvatskih autocesta (HAC) naglasio je da su trenutno u fazi izgradnje prve od pet dionica, dok su za dvije ugovoreni izvođači.
Amir Fejzić iz Autocesta Federacije BiH naglasio je da je za Bosnu i Hercegovinu gradnja Jadransko-jonske ceste strateški projekat.
„Albanija tretira Jadransko-jonski put kao strateški projekat za povezivanje sa Crnom Gorom i ostalim okolnim zemljama“, naglasio je Gavroš Jazexhiu iz ARPSH Albanija.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
