Izvoz je rak rana crnogorske ekonomije, pokrivenost uvoza izvozom je svega 15,6 odsto, odnosno Crma Gora izvozi šest puta manje proizvoda nego što uvozi, ocijenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici, Božo Mihailović.
“To je nešto što je zabrinjavajuće dugoročno”, rekao je Mihailović u intervjuu “Vijestima”.
On je naveo da je za 11 mjeseci 2016. godine Crna Gora izvezla proizvede vrijedne 294 miliona eura i zabilježeno je povećanje u odnosu na isti period 2015. od 6,9 odsto.
“Međutim, uvoz je strahovito porastao na 1,88 milijardi ili 12,6 odsto”, kazao je Mihailović.
Smatra da Crna Gora mora da se vrati realnom sektoru, a da zanemari tzv. „papirnatu“ ekonomiju vezanu za rast i kapitalizaciju akcija, za koje se na kraju ispostavi da ne odražavaju pravu vrijednost.
“Naša radna kultura treba da bude zasnovana na sopstvenim resursima, snagama i mogućnostima, a ne okretanjem nekome spolja jer niko drugi neće riješiti naše probleme“, istakao je Mihailović.
Koji su, prema Vašem mišljenju, najveći ekonomski izazovi u 2017. godini?
“Ima ih više i oni simultano djeluju i proizvode sinergetski efekat u pozitivnom i negativnom smislu. Prvi izazov je problem nezaposlenosti, koja je porasla u odnosu na godinu ranije. Različiti su podaci ali danas imamo oko 49.000 nezaposlenih, među kojima je poseban problem više 10.000 nezaposlenih visokoškolaca... Drugi je ozbiljniji nastavak strukturnih reformi koje se moraju bazirati na realnom sektoru. Tri ključna sektora privrede su poljoprivreda, turizam i energetika. Treći izazov je izvoz, a četvrti problem su dugovi. Prije nezavisnosti 2006. Crna Gora je bila dužna 710 miliona eura, a najnoviji podaci govore da dug iznosi oko 2,4 milijarde eura, sa daljom tendencijom rasta.
Podaci su različiti i mislim da bi institucije morale da usaglase podatke. Ne može jedne podatke da daje Monstat, druge Ministarstvo finansija, a treće CBCG, jer to zbunjuje i onemogućava analize. Moramo zaustaviti rast dugova u ovoj godini. Samo 100 miliona eura kamata moramo da vratimo ove godine, što je posljedica nerealnog i neadekvatnog zaduživanja. Izvorni prihodi u 2017. moraju odgovarati rashodima, iako se bojim da se to neće održati u potpunosti.
Peti problem je nelikvidnost privrede i nemogućnost da se naplati poresko potraživanje od oko 700 miliona što predstavlja petinu BDP-a Crne Gore. Šesti izazov je suzbijanje sive ili neformalne ekonomije. Niko pouzdano ne zna koliko je sive ekonomije. Ali sa druge strane, kada se uzme u obzir prosječna zarada i prosječna potrošnja, onda se može doći do zaključka da je siva ekonomija mnogo veća nego što mislimo. To se vidi na ulici, potrošnji u kafanama i svemu drugom”.
Oko Božića prošle godine saopštili ste da može biti problematična projektovana stopa rasta BDP-a u 2016. između četiri i pet odsto što se obistinilo jer je prošle godine, zbog izostalih efekata gradnje autoputa, zabilježen rast od svega 2,4 odsto. Kakva su Vaša previđanja za ovu godinu?
“Nije mi drago što sam bio u pravu. Teško je sa sigurnošću predvidjeti ovogodišnju stopu rasta. Nadam se, ako budemo što uradili od prethodno nabrojanog, da će stopa rasta ove godine biti veća. Mislim da bi minimum trebalo da iznosi 3 do 3,5 odsto, a uz veći angažman od 3,5 do 4 odsto”.
Vlada je u svojim analizama projektovala rast javnog duga u narednih nekoliko godina, kao i rast deficita, ali bez obzira na to izvršna vlast nije ništa manje jeftinija od prethodne već naprotiv ima veći broj ministarstava, a u pripremi je formiranje nekih novih institucija… Kako gledate na taj paradoks?
“Crna Gora ima mnogo agencija i još nam fali da oformimo agenciju za agencije. Kao mala država razumijem da treba da poštujemo razne direktive, ali možemo više agencija da spojimo u jednu i na taj način smanjimo budžetsku potrošnju i društvene troškove. Normalno da bi svako ličnim primjerom trebalo da pokaže da je ovo godina racionalne potrošnje. To važi za Vladu, Skupštinu, preduzeća i svu javnu potrošnju. U uslovima krize, najbolje su, inače, prošla preduzeća koja su smanjivala troškove i povećavala inovacije. Sve što se u ekonomiji potroši neko mora da plati. Imali smo dosta vremena da se naučimo oko toga i da kažemo sebi 'U pamet se braćo Crnogorci.
Svaki građanin treba da razmišlja o sebi i svom poslu, a ne da se stvara filozofija da država treba da razmišlja o njegovom poslu”.
On je naglasio da se ozbiljno treba okrenuti regionalnom razvoju.
“Mislim da bi za oblast stočarstva i razvoj poljoprivrede na sjeveru trebalo odobriti značajan dio bespovratnih sredstava. Drugi dio sredstava bi trebalo odobriti kao beskamatna. Normalno, ta sredstva bi se trošila pod strogim državnim nadzorom, za određene namjene, i odobravala posebno mladim ljudima. Treći dio sredstava trebalo bi ponuditi uz veoma niske kamatne stope”.
Biznis elita je svako ko posluje pozitivno i plaća porez
Premijer Duško Marković nedavno je nabrojao na čelu tzv. biznis elite nekoliko poznatih trgovačkih lanaca, a ne uspješne inovatore ili rijetke preduzetnike i proizvođače koji bi trebalo da budu okosnica budućeg razvoja. Šta mislite da li je on (budući da nije ekonomista) možda pogrešno savjetovan?
“U ovim uslovima za mene je biznis elita svako ko posluje pozitivno i plaća porez, nezavisno kojoj grani pripada. I naravno što više malih i srednjih preduzeća, da bi se razvijali kao preduzetničko društvo. Trgovinski lanci kao takvi su na visokom nivou. Drugo je pitanje da li u CG trgovina treba da učestvuje u stvaranju BDP-a više od 20 odsto, jer da budemo realni značajan dio potrošnje u posljednjih nekoliko godinama smo ostvarivali na osnovu zaduživanja, raznih prodaja, a mnogo manje na osnovu rada. Dobro je što imamo dobro razvijene trgovinske kompanije, ali nije dobro što je unutrašnja trgovina za 11 mjeseci 2016. porasla 4,6 odsto, a industrija pala 5,4 odsto”.
EU neće riješiti naše probleme
Svijet se poslije breksita, predsjedničkih izbora u SAD-u ubrzano mijenja. Vlada se i dalje drže evroatlantske agende. Šta mislite, da li je to ekonomski pametno i zašto naši zvaničnici to rade?
“Danas su veći izazovi pred EU, nego ikada. Prije godinu niko nije mislio da će Britanija izaći iz EU, a pogotovo da će toliki broj izbjeglica da se pojavi u Evropi. EU pokazuje sve više pukotina, a vrlo je interesantan podatak da sve više mladih ljudu sumnja u takvu instituciju. Vidjeli smo da u pogledu izbjeglica svaka država štiti svoje interese. I to je logično. Crna Gora mora da slijedi svoje interese i okrene se svojim problemima i sa te pozicije gleda šta se dešava okolo. Zasada nemamo drugog puta osim prema EU. Ima neke koristi od toga, a postavljeni standardi u mnogim oblastima će nam koristiti. Ponavljam, niko neće riješiti naše probleme
Bonus video:
