Vlada kasni sa utvrđivanjem predloga zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP) zato što je prethodno potrebno da se utvrdi novi Zakon o javnim nabavkama koji je u finalnoj fazi usaglašavanja sa Evropskom komisijom (EK).
“Prije donošenja Zakona o JPP neizostavno je kreirati osnove za spovođenje politike javno-privatnog partnerstva kroz novine zakona o javnim nabavkama, usljed shodne primjene postupaka za odabir privatnog partnera i zaštite prava učesnika u postupcima”, objašnjeno je zvanično “Vijesitma” u Ministarstvu finansija. Taj važni zakonski akt je ovogodišnjim programom rada Vlade bio predviđen za prvi kvartal, a bio je i u Vladinom prošlogodišnjem programu rada. Donošenje zakona o JPP kasni četiri godine, a prvu verziju je uradio kabinet nekadašnjeg potpredsjednika Vlade za ekonomsku politiku Vujice Lazovića.
Zakonom o JPP treba da se uvede red u sprovođenju investiciono-razvojnih projekata, dodjeli koncesija za eksploataciju državnih resursa i drugih projekata od javnog interesa.
Iz Ministarstva finansija su objasnili da je predlog zakona o JPP osnova za dalje investicione aktivnosti, infrastrukturna ulaganja i poboljšanje ambijenta za investicije u oblastima od značaja za obavljanje poslova od javnog interesa.
“Predlog zakona donosi novi model javnih ugovora koji će kombinovati autoritet javnih institucija, kao i znanje i vještine privatnog sektora, u cilju unapređenja kvaliteta javnih radova, izgradnje i rekonstrukcije javne infrastrukture i u konačnom povećavanja kvaliteta javnih usluga”, kazali su u resoru kojim rukovodi ministar Darko Radunović.
Pojasnili su da je osnovni cilj tih ugovora sa aspekta javnih finansija prenošenje na privatnog partnera rizika, kao i finansijskih aranžmana koji ne bi dodatno opteretili javne finansije kroz direktno budžetsko finansiranje ili zaduživanje
Predlogom zakona predviđeno je uspostavljanje Agencije za investicije (AZI) Crne Gore kao centralnog tijela za cjelokupnu investicionu politiku (uključujući i JPP).
“Agencija će obuhvaitti poslove Agencije za promociju investicija, Sekretarijata za razvojne projekte i operativne službe Savjeta za privatizaciju. Predlog zakona prati i detaljna Analiza uticaja propisa sa posebnim osvrtom u dijelu rasta ekonomskih aktivnosti. Ključni projekti po ovom modelu, u skladu sa Analizom, očekuju se u dijelu infrastrukturnih ulaganja u sektorima saobraćaja, obrazovanja, zdravlja, ali i značajni projekti u dijelu komunalnih djelatnosti na lokalnom nivou. Instrastrukturni projekti preduslov su daljeg ekonomskog rasta posebno u sektora turizma, poljoprivrede i trgovine, stoga su multiplikativni efekti novih projekata posebno izraženi. U skladu sa Analizom, projekti koji se realizuju po modelu JPP važan su preduslov daljih reformi fiskalne stabilnosti u cilju održavanja stabilnih javnih finansija kroz rast infrastrukturnih ulaganja, koja nemaju implikacije na rast budžetskih izdataka”, naglasili su iz Ministarstva finansija.
Zakonom će se uvesti registar predloga projekata i registar ugovora o JPP.
Uvažili sugestije međunarodnih finansijskih institucija
Iz Ministarstva finansija su kazali da su predlogom zakona obuhvaćene sugestije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Međunarodne finansijske institucije (IFC), kao i Evropskog ekspertskog centra za javno-privatno partnerstvo (EPEC).
“Zakon donosi jasne procedure za pokretanje postupka JPP od ideje do predloga projekta uz pripremu tenderske dokumentacije i obaveznih elemenata analize opravdanosti, pojedinosti vezanih za javne pozive, do u konačnom odobravanja predloga projekta. U skladu sa međunarodnom praksom i direktivama, predlog zakona uređuje i pitanje postupaka odabira privatnog partnera, zaštitom prava učesnika u postupku, izmjene ugovora i zaštitu javnog interesa uz poštovanje principa konkurentnosti, nediskriminacije i jednakog tretmana”, objasnili su iz ministarstva.
Bonus video:
