Stečaj u Kombinatu aluminijuma nije opcija za koju se Vlada zalagala, već jedina preostala opcija u okviru postojeće legislative, a imajući u vidu nezadovoljstvo načinom na koji menadžment rukovodi kompanijom.
To je juče saopšteno „Vijestima“ iz Ministarstva ekonomije u odgovoru na pitanje zbog čega se Vlada predomislila i podnijela zahtjev za uvođenje stečaja u KAP-u imajući u vidu da je premijer Milo Đukanović samo desetak dana ranije parlament zvanično obavijestio da je prvi Vladin predlog i dalje za nju glavna opcija. Nakon toga je Đukanović dao odobrenje ministrima DPS-a da zatraže stečaj.
KAP-om od kraja 2005. godine upravlja kompanija ruskog tajkuna Olega Deripaske, a djelimični povratak države u vlasništvo KAP-a tokom 2010. nije donio boljitak za tu kompaniju. Nakon loše privatizacije, dugovanja KAP-a su premašila 350 miliona, a poreski obveznici su, zahvaljujući odluci Vlade, preuzeli oko 135 miliona eura potencijalnih kredita KAP-a. Od toga je već iz državnog budžeta plaćeno 23,4 miliona Dojče banci. KAP je krao struju, a i iz evropske interkonekcije je zaprijećeno Crnoj Gori da će biti isključena iz sistema ako ne vrati energiju, što sada čini Elektroprenos. Ruski menadžeri su odbili da to učine.
Iz Ministarstva ekonomije su podsjeili da je Vlada predložila parlamentu plan restrukturiranja Kombinata, prema kojem bi ta kompanija bila održiva i plaćala “potrošenu struju, uz servisiranje preostalog duga od 40 miliona iz sopstvene proizvodnje, uz dugoročni ugovor za električnu energiju koji bi omogućio da KAP opstane, uz zaštitu interesa EPCG”.
“Model koji je predložila Vlada je bio model koji dugoročno omogućava opstanak obje kompanije, uz reprolanac, onemogućava eventualne sudske postupke i potvrđuje Crnu Goru kao državu utemeljenu na poštovanju domaće i međunarodne legislative. Nažalost, taj model nije dobio podršku parlamenta i desilo se upravo ono na šta smo mi u Vladi stalno upozoravali, a to je stečaj, kao neželjeni ali mogući scenario, posebno ako se ima u vidu nekooperativnost menadžmenta u KAP-u”, odgovorili su iz Ministarstva ekonomije.
Vlada od februara prošle godine ne poštuje zaključke parlamenta da se raskine ugovor sa ruskim CEAC-om, što je mogla da pokrene i zbog tri neplaćena računa za struju. Koalicioni partner DPS-a, SDP, nije glasao za stečaj, ocjenjujući da je taj zahtjev zakasnio i da je to koštalo državu. Oni su saopštili da ne znaju ni koju vrstu stečaja hoće Vlada.
Privremeni stečajni upravnik Veselin Perišić i predstavnici menadžmenta KAP-a na čelu sa direktorom Jurijem Moisejevim, sa svim glavnim rukovodiocima, imali su juče jednočasovni sastanak na kojem ih je upravnik upoznao sa time da njihov glavni cilj treba da bude održanje aluminijumske kompanije.
Privremeni stečajni upravnik Veselin Perišić je najavio da će kontrolisati sve tokove novca u kompaniji i da će biti napravljena lista prioriteta za sva plaćanja
Sastanku su prisustvovali i predsjednici Sindikata KAP-a i Sindikata Aluminijuma Sandra Obradović i Rade Krivokapić.
Perišić je najavio da će kontrolisati sve tokove novca u kompaniji, ali i da je bitno da se napravi lista prioriteta kada su u pitanju nabavke i plaćanja aluminijumske kompanije.
Za Preradu, Kovačnicu i FAK nije tražen stečaj
Na pitanje “Vijesti” šta će se desiti sa zavisnim društvima KAP-a: Preradom, Kovačnicom i FAK Kolašin i da li će Vlada i za te kompanije podnijeti predlog za pokretanje stečaja, iz Ministarstva ekonomije su odgovorili:
“To su nezavisna privredna društva u koja se mora uvoditi stečaj kao poseban postupak, nezavisno od ovog postupka, ukoliko se takav scenario bude odnosio i na njih”, odgovorili su iz Vladinog resora.
Hoće li VTB odmah krenuti da povuče 60 miliona
Na pitanje “Vijesti” do kada će biti reprogramirano vraćanje obaveze KAP-a prema mađarskom OTP-u, a do kada ruska VTB banci i postoji li bojazan da VTB i OTP odmah naplate iz budžeta 102 miliona eura, iz Ministarstva finansija su juče odgovorili:
„Kada su garancije u pitanju, Vlada preduzima sve napore kako bi se obezbijedio najbolji model za redefinisanje odnosa, koji bi omogućio višegodišnji raspored fiskalnog tereta, u slučaju njihovog aktiviranja”.
OTP-u KAP duguje 42 miliona, a ruskoj VTB, bliskoj kompaniji Olega Deripaske, 60 miliona. U Vladi je ranije postojao bojazan da bi istjerivanjem Rusa ova banka odmah iz budžeta naplatila, dok bi se sa OTP-om mogli dogovoriti o otplati.
Ministar finansija Radoje Žugić ranije je nagovijestio mogućnost da se odgodi vraćanje KAP-ovih kredita pokrivenih državnim garancijama.
Galerija
Bonus video:
