kriv mikroorganizam

Za najveće izumiranje na Zemlji nisu krivi vulkani i asteroidi

Ogromna količina metana, koju su proizveli mikroorganizmi, zagrijala je atmosferu i povećala kiselost okeana stvarajući uslove nepogodne za život mnogih vrsta
51 pregleda 6 komentar(a)
Methanosarcina, Foto: Microbewiki
Methanosarcina, Foto: Microbewiki
Ažurirano: 01.04.2014. 18:26h

Za najgore izumiranje na Zemlji koje se desilo prije 252 miliona godina, u kom je uništeno 90 ojsto morskih stvorenja i 70 odsto kopnenih kičmenjaka, kriv je mikroorganizam koji otpušta ogromne količine metana u atmosferu, utvrdili su američki naučnici.

Istraživači koji žele da riješe jednu od najdužih misterija nauke - šta se dogodilo na kraju permskog razdoblja i šta je izazvalo najgore od pet izumiranja u istoriji Zemlje, zaključili su da je krivac jednoćelijski mikroorganizam Methanosarcina.

"Rekao bih da je izumiranje na kraju Perma najbliže što će ikad životinjski svijet biti totalnom uništenju i bio je dosta blizu tome", kazao je jedan od autora istraživanja biolog Greg Fornier sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT).

"Mnoge, ako ne i većina vrsta jedva su preživjele", kaže Fornier.

Ranije su naučnici vjerovali da je permsko izumiranje posljedica asteroida ili snažnih erupcija vulkana.

Sada smatraju da je ogromna količina metana, koju su proizveli mikroorganizmi, zagrijala atmosferu i povećala kiselost okeana stvarajući uslove nepogodne za život mnogih vrsta.

Kopnenim kičmenjacima trebalo je i do 30 miliona godina da se oporave i dostignu isti nivo bioraznolikosti a život nakon toga u okeanima i na kopnu bio je radikalno izmijenjen i njime su dominirale druge vrste životinja, kaže Fornier.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.

Methanosarcina danas ima u naftnim bušotinama, odlagalištima smeća i probavnom sistemu životinja poput krava.