razvijena na institutu Volter Rid

„Super-vakcina“ američke vojske protiv budućih pandemija?

„Pan-koronavirusna-vakcina“ SpFN američke vojske trebalo bi da zaštiti od svih koronavirusa, čime bi redovno obnavljanje vakcinacije bilo suvišno. Ostaje da se vidi da li će to zaista biti moguće

6639 pregleda 6 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Reuters
Ilustracija, Foto: Reuters

„Super-vakcina“, „pan-koronavirusna-vakcina“, „čudotvorno oružje“… Sve to bi trebalo da bude vakcina protiv koronavirusa SpNF, koju trenutno testira američki vojni istraživački institut.

Ta spajk-feritin-nanočestica-vakcina (Spike-Ferritin-Nanoparticle), skraćeno SpFN, namijenjena je zaštiti od infekcija s velikim brojem varijanti koronavirusa, a time i sprječavanju budućih pandemija. Redovno obnavljanje vakcinacije postalo bi nepotrebno, čak i u slučaju da se pojave nove varijante.

Kako funkcioniše „super-vakcina“?

SpFN je proteinska vakcina, a princip djelovanja je sličan kao kod Novovaksove proteinske vakcine, koju je krajem decembra odobrila Evropska agencija za ljekove (EMA).

SpFN se bazira na feritinu, proteinskom molekulu koji može da skladišti gvožđe. Taj molekul se sam pretvara u loptu sa 24 strane, slično kao fudbalska lopta. Tako na svaku od tih strana može biti postavljen markantan spajk-protein s različitom varijantom koronavirusa. To vakcinu čini promjenljivom i podesnom za modifikacije.

Tu šiljastu strukturu takozvanih spajk-proteina koriste i vakcine koje su već odobrene. Šiljci su poput otvarača vrata koji se spajaju s receptorom ACE-2, omogućavajući koronavirusima da prodru u ljudske ćelije.

Primanjem te vakcine proizvode se antitijela koja se za spajk-protein vezuju tako da spajanje na receptor više ne funkcioniše i virus više ne može da inficira ćelije. Istovremeno, vakcinacijom se aktiviraju T-ćelije, koje u slučaju infekcije prepoznaju i ubijaju zaražene ćelije i tako sprječavaju razmnožavanje virusa. Pored toga, a za razliku od iRNK vakcina, SpFN ne mora da se skladišti na toliko niskim temperaturama, što je čini mnogo lakšom za distribuciju. To inače važi i za Novovaksovu proteinsku vakcinu.

Uspješan eksperiment na majmunima

Vakcina SpFN razvijena je na američkom vojnom institutu Volter Rid (Volter Reed Armi Institute of Research, WRAIR) u Silver Springu, u saveznoj državi Merilend. Najpre je testirana na rezus-majmunima.

Vakcina je pokrenula jaka neutralizirajuća antitijela protiv prvobitnog koronavirusa, kao i protiv još četiri njegove varijante: alfa, beta, gama i delta. Bila je efikasna čak i protiv virusa SARS-1, iako se taj tip virusa znatno razlikuje od SARS-CoV-2, navode istraživači instituta WRAIR u časopisu “Science Translational Medicine“.

Kako navode iz WRAIR, nakon uspješnog testiranja na majmunima, počela je i prva faza testiranja na ljudima, koja bi trebalo da otkrije da li je i za ljude vakcina jednako efikasna i da li je dobro podnose.

Naredni koronavirus na vidiku

Prema riječima medicinskog savjetnika Bijele kuće Entonija Faučija, razvoj univerzalne vakcine protiv koronavirusa dugoročno bi mogao da pomogne u sprječavanju novih pandemija. „Mnogo se ulaže, ne samo za poboljšanje vakcina koje imamo protiv SARS-CoV-2, već i za razvoj sljedeće generacije vakcina, naročito univerzalnih vakcina protiv koronavirusa“, rekao je Fauči u američkom Kongresu.

Nije slučajno što američka vojska želi da razvije efikasno „čudotvorno oružje“ protiv koronavirusa. Posljednje decenije pokazale su da se u budućnosti mogu očekivati pojave agresivnih koronavirusa.

Opasnost od koronavirusa dugo bila potcijenjena

Koronavirusi su zapravo poznati još od šezdesetih godina. Oni uključuju širok spektar patogena kojima su do sada uglavnom bili inficirani glodari, ptice, ali i sisari. Samo nekoliko koronavirusa do sada se prilagodilo ljudima. Otprilike trećinu običnih prehlada uzrokuju ti RNK-koronavirusi. Njihov genom sastoji se od ribonukleinske kiseline koja igra ključnu ulogu u pretvaranju genetskih informacija u proteine. Sasvim drugi kalibar bio je prvi SARS-koronavirus, koji je 2002. godine ubio skoro 1.000 ljudi širom svijeta.

Skraćenica SARS već opisuje tok bolesti. U slučaju „teškog akutnog respiratornog sindroma“, infekcija počinje visokom temperaturom, glavoboljom, bolom u grlu i mišićima, a zatim prerasta u tešku atipičnu pneumoniju sa jakim kašljem i kratkim dahom. SARS je 2004. godine opet nastao.

Međutim, u junu 2012. godine kod ljudi se pojavio novi, agresivni koronavirus: MERS-CoV, tzv. „bliskoistočni respiratorni sindrom“ koronavirus (Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus). S Bliskog i Srednjeg istoka on se do maja 2014. godine proširio i u Evropi, i kod zaraženih prouzrokovao slične simptome kao i SARS. Najkasnije tada bilo je jasno koliko mutirani koronavirusi mogu biti opasni za ljude, kao i to da predstavljaju trajnu prijetnju.

Sumnje u „čudotvorno oružje“

Tek će se vidjeti da li je vakcina koju je razvila američka vojska zaista „čudotvorno oružje“ koje bi trebalo da donese zaokret u pandemiji i da spriječi nove.

„Ne bih to nazvao super-vakcinom“, kaže za DW imunolog Karsten Vacl, generalni sekretar Njemačkog imunološkog društva (DGfI). „Prvo, ta vakcina tek treba da prođe kliničke studije, gdje bi trebalo da se potvrde podaci iz eksperimenata sa životinjama. Drugo, i iRNK-vakcine mogu se prilagoditi tako da formiraju različite varijante spajk-proteina, čime bi se obezbijedio širok imunitet.“

I Andreas Radbruh, imunolog i direktor Njemačkog centra za istraživanje reumatizma u Berlinu takođe ne misli da je SpNF „čudotvorno oružje“. „Ostaje da se vidi da li ta vakcina zaista štiti od svih zamislivih varijanti SARS-CoV-2“, kaže Radbah za portal „T-onlajn“.

Dakle, ne bi trebalo da se nadamo „čudotvornom oružju“, jer već imamo vakcine koje drže pod kontrolom SARS-CoV-2. One značajno smanjuju broj teško oboljelih i, zahvaljujući novoj iRNK-tehnologiji, u slučaju budućih koronavirusa mogu brzo da se modifikuju.