Budžet koji se odvaja za odbranu, a u okviru kojeg je i članarina za NATO, je nešto što se prije svega izdvaja za sve građane, poručio je profesor na bostonskom univerzitetu, Vesko Garčević.
"Članarina koju dajemo za NATO je dio budžeta za odbranu, a budžet za odbranu u ovom trenutku iznosi 1,7 odsto od našeg bruto društvenog prihoda (BDP) i to su pare koje izdvajamo za odbranu. U okviru tog budžeta, 450 hiljada ćemo izdvajati za članarinu u NATO”, pojasnio je Garčević gostujući u 15. izdanju "Duoptrije", čija je tema bila – Izdvajanje iz budžeta za sebe ili za druge.
Garčević je pojasnio da se moraju razdvojiti pojmovi budžet za odbranu i članarina.
Prema njegovim riječima, samo za članarinu u Ujedinjenim nacijama izdvaja se oko 100 hiljada, a za Savjet Evrope oko 350 hiljada EUR.
“Znači nije ništa neobično, ali dobijamo mnogo toga članstvom u NATO, jer bi bilo koja druga opcija za Crnu Goru bila mnogo skuplja, pošto bi razvoj sopstvene odbrane podrazumijeva da bi naš budžet morao biti preko tri odsto BDP-a što bi u novcu iznosilo oko 150 miliona EUR, a sada je oko 1,7 odsto ili negdje oko 47 miliona EUR”, precizirao je Garčević.
On je podsjetio da bi kupovina samo jednog aviona koštala oko 50-60 miliona EUR, a jednog broda takođe oko 50 miliona EUR.
Predstavnik Udruženja Alternativa, Vesko Pejak, tvrdi da je članstvo u NATO samo kratkoročno gledano jeftinije za Crnu Goru.
"Kratkoročno posmatrano Crnoj Gori je mnogo jeftinije da sada uđe u NATO nego da svoju armiju gradi sama. Prema nekim odrednicama koje je Skupština odredila mi bi trebalo da sada izdvojimo dva odsto budžeta za formiranje snaga koje bi ušle u NATO”, naveo je Pejak.
On je dodao da je to samo kratkoročno posmatrani cilj, jer ako se uzmu ukupni troškove koje Crna Gora ima ulaskom u NATO vidjeće se da je trošak mnogo, mnogo veći.
“Zbog toga što mi od uvođenja sankcija Rusiji svake godine imamo oko 200 miliona EUR štete, pošto su ruske investicije povučene iz Crne Gore", naveo je Pejak.
Bonus video:
