Crna Gora je napravila značajne reforme kad je u pitanju njen obavještajni sektor i vojska, ali one ne prestaju kad država postane NATO članica, jer se prijetnje po zajedničku bezbjednost stalno mijenjaju, poručeno je iz kabineta generalnog sekretara Alijanse, Jensa Stoltenberga.
Zamjenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za političke poslove i bezbjednosnu politiku, Džejms Aparturai /James Appathurai/, kazao je da je, kad je u pitanju obavještajni sektor, Crna Gora naporno radila na reformama.
„Novi zakonski okvir je urađen, izabrano novo rukovodstvo i stvoren prostor za regrutovanje nove generacije oficira, sa znanjem jezika i vještinama u tehnologiji, neophodnim za izazove 21. vijeka. Crna Gora treba da nastavi ovim putem, da nadograđuje službu i njene kapacitete“, rekao je on agenciji MINA.
Crnogorska vojska je, dodao je Aparturai, restrukturisana i reformisana.
„Ona nije postala time veća, ali jeste bolja – bolje obučena, bolje opremljena, profesionalnija. Crnogorski vojnici su stekli značajno iskustvo u proteklim godinama, blisko radeći sa NATO saveznicama“, rekao je on.
Na primjer, kako je kazao, Crna Gora daje vrijedan doprinos u Avganistanu i takav pristup i ulaganje treba da bude nastavljeno.
„Što se tiče obavještajnog sektora i vojske, u tim oblastima napravljene su značajne reforme, koje su bile neophodne da Crna Gora bude spremna i dobije poziv za članstvo u Alijansi. Ali, reforme se ne zaustavljaju članstvom. Alijansa i njene članice moraju kontinuirano da se razvijaju, modernizuju i prilagođavaju, jer se prijetnje po našu zajedničku bezbjednost konstantno mijenjaju“, rekao je Aparturai.
Glavni cilj im je, poručio je, bezbjednost građana Alijanse.
Aparturai je ocijenio da je u pogledu međudržavne bezbjednosti, situacija na Zapadnom Balkanu definitivno napredovala do neprepoznatljivosti od 1990-ih, i taj pozitivan razvoj se nastavlja.
„NATO daje svoj doprinos kroz poziv Crnoj Gori, podršku težnjama Makedonije i Bosne i Hercegovine, kroz izgradnju jakog partnerstva sa Srbijom i radom KFOR-a na Kosovu. Istovremeno, svi naši narodi suočavaju se sa prijetnjama kao što su terorizam, ekstremizam i radikalizacija“, naveo je Aparturai.
Prema njegovim riječima, bliska saradnja između organa za sprovođenje zakona, obavještajne službe i oružanih snaga je od vitalnog značaja u borbi protiv tih prijetnji.
„Mnogo je postignuto, ali, naravno, uvijek može više. Mi ćemo nastaviti da promovišemo nove mogućnosti za saradnju“, saopštio je Aparturai.
On je rekao da nije moguće precizno reći kad će biti završen proces ratifikacije Protokola o pristupanju Crne Gore NATO-u, imajući u vidu da on zavisi od parlamenata 28 zemalja članica. „Dosad je sedam članica ratifikovalo Protokol, što je odličan napredak, imajući u vidu da je Protokol potpisan 19. maja“.
„Sudeći po prethodnom iskustvu, kraj ove godine je možda optimistična prognoza, a početak 2017. izglednija. Ne treba zaboraviti da je sa svakim proširenjem više članica koje treba da ratifikuju. Kad su se Albanija i Hrvatska pridružile NATO-u, bilo je 26 članica, sada imamo 28, a sa Crnom Gorom biće 29“, kazao je on.
Aparturai je poručio da izlazak Velike Britanije iz Evropske unije ne može uticati na politiku otvorenih vrata NATO-a.
„Politika otvorenih vrata NATO-a ostaje nepromijenjena. Generalni sekretar i vlada Ujedinjenog Kraljevstva (UK) su bili jasni da UK ostaje snažna i posvećena NATO članica“, dodao je on.
Bonus video:
