Kredibilitet Crne Gore raste sa svakim vojnikom koji dostojno predstavi svoju državu, a princip dobrovoljnosti osnovni je za pripadnike vojske prilikom izbora za bilo koju misiju, poručeno je na panelu u Podgorici.
Komandant Petog kontingenta Vojske Crne Gore (VCG) u misiji ISAF u Avganistanu, Igor Knežević, kazao je na panelu „Vojne misije“, koji je organizovao Komunikacioni tim Savjeta za člansto u NATO, da se vojska drastično promijenila u odnosu na neku koji stariji pamte.
„Zadaci iz misija koji su stavljeni pred tu vojsku su drugačiji, izazovi, rizici, prijetnje su drugačiji i mora se modifikovati sve – od načina na koji se vojnici obučavaju do načina na koji će stati ispred tih izazova kad za to dođe vrijeme“, kazao je on.
Knežević je podsjetio da se o učešću države u misiji odlučuje u parlamentu, ali da misija za vojnike znači dobrovoljan pristup. „Princip dobrovoljnosti je osnovni princip kod izbora za bilo koju misiju“.
„Sigurno da neće biti nasilne regrutacije ili nagovora da neko ide u misiju ukoliko to ne želi“, kazao je on.
Prema riječima Kneževića, za svaku misiju znatno više ima ljudi koji bi željeli da pođu, nego što ima mjesta koje je država Crna Gora prihvatila za određenu misiju.
„Ne prihvataju se sve misije – mnogo je misija koje su ponuđene Crnoj Gori da učestvuje, naročito poslije prvih iskustava sa nama“, rekao je on.
Kako je naveo, kad neko ko je dio vojske koja je znatno bolje opremljena i brojnija, vidi da je to vojska od oko dvije hiljade pripadnika, ima rezervu šta to oni mogu da pruže. „Poslije prvih kontakata vide da za brojno stanje koje nudimo pružamo punu interoperabilnost sa bilo kojom NATO državom, mi u tom pravcu i razvijamo našu vojsku“.
Knežević je poručio da su se iz misija vratili sa velikim ličnim i profesionalnim iskustvima i imali mogućnost saradnje sa stranim armijama.
„Kredibilitet Crne Gore raste sa svakim vojnikom koji ode vani i dostojno predstavi svoju vojsku i državu. Crna Gora je relativno mala država sa relativno skromnim potencijalima, ali mislim da je glavni potencijal u nama ljudima“, rekao je on.
Stariji vodnik Prve klase, Elvira Cvrk, kazala je da se, pošto je bila prva i jedina žena u kontingentu, trudila da svojim vojnicima bude i sestra i majka i medicinska sestra.
„Žena u kontigentu mnogo znači i drago mi je da je bilo mojih koleginica u drugim kontingentima. Žena znači, da pruži podršku svojim vojnciima“, kazala je ona, dodajući da je stečeno znanje i iskustvo veliko.
Kako je kazala, to je naučena lekcija koja se ne može platiti nikakvim novcem. „Vratila sam se sa bogatim iskustvom i trudiću se da to prenesem ljudima koji žele da idu u misije, uvijek sam na raspolaganju“.
„Nikad nijesam imala problema tokom misije i trudila sam se da svojom pozitivnom energijom utičem na moje vojnike, kad god smo imali priliku da se okupimo, trudila sam se da skuvam nešto domaće, da osjete toplinu doma“, rekla je Cvrk.
Knežević je, govoreći o uslovima u Avganistanu, rekao da su uslovi smještaja za uslove Avganistana neočekivano dobri.
„Smještaj u bazama nije spartanskog tipa, to su kontejneri koji omogućavaju vojničku udobnost. Pojam udobnosti je u vojničkom umu djelimično drugačiji od nečijeg ko je navikao na sobu. Za vojnika sasvim pristojno, uz posjedovanje internet konekcije“, rekao je on.
Knežević je naveo da su svakodnevno imali profesionalne kontake i privatn, sa članovima porodice. „Tako da je boravak u Avganistanu danas znatno drugačiji danas nego što bi bio prije deset ili 15 godina“.
Nacionalni koordinator za NATO, Vesko Garčević, rekao je da zemlja sama određuje na osnovu sopstvenih pravila do koje mjere i na koji način će njen kontingent učestvovati u operacijama i to se zovu nacionalna ograničenja.
„Kad se nađete u operaciji, to ne znači da ste po automatizmu izloženi dejstvu na onoj vatrenoj liniji, nego kao država određujete na koji način i u kojim pozicijama vaši ljudi mogu biti angažovani“, rekao je Garčević.
Knežević je kazao da nacionalna ograničenja predstavljaju neku vrstu polisu osiguranja za svaku državu koja ulazi u priču multinacionalnog okruženja. „Čuva sebe i svoje pripadnike od eventualnih nesmotrenih akcija koje bi mogle da naprave veću štetu nego korist“.
Vojni analitičar Igor Tabak rekao je da, kad su u pitanju misije, element opasnosti postoji, ali da ljudi ne idu slučajno, šalje ih država. „Država ima mehanizme kojima to radi, političku sferu, koja ocjenjuje koristi i mane za svaku pojedinačnu misiju“.
Prema njegovim riječima, Hrvatska je dobila puno više poziva i ponuda za učešće u misijama, nego što je poslala ljudi.
„Jer smo ocjenjivali u krajnjoj liniji da li nam se to isplati i, sa druge strane, da li je to opasno. Da li je razina obuke, opreme, koristi od takve misije opravdavala odlazak ili je prevelika. Tu treba uzeti u obzir da se ne šalje bezglavo. I onda tim normalnim, pametnim procesom se taj rizik nastoji držati na normalnoj, podnošljivoj razini“, kazao je Tabak.
On je rekao da učestvovanje u UN misijama može biti isplativo, jer UN, za razliku od, na primjer NATO-a, vraća novac za učestvovanje.
„Učestvovanje u njihovim misijama nosi pristup određenim kvotama raspodjele pozicija unutar same organizacije UN, gdje država ne može imati ambicije ako aktivno ne učestvuje. Ne možete biti dio nečega, a da bar nečim, ponekad ne učestvuje. Ta jednostranost je moguća u nekakvoj potpunoj izolaciji“, kazao je Tabak.
Galerija
Bonus video:
