DOBRE POZICIJE PO ISTRAŽIVANJU

CDT: Crnogorske institucije najtransparentnije u regionu

„Crnogorski parlament iz godine u godinu zadovoljava skoro 80 odsto kriterijuma i to ukazuje na visok nivo otvorenosti, ali primjetno je da otvorenost stagnira, da se preporuke ne ispunjavaju i nivo otvorenosti ne unapređuje i ne dostiže nove standarde“, istakla je Bogdanović
816 pregleda 0 komentar(a)
Sa CDT događaja, Foto: CDT
Sa CDT događaja, Foto: CDT
26.09.2019. 18:08h

Crnogorski parlament ima visok nivo transparentnosti, jer zadovoljava skoro 80 odsto kriterijuma, ali je primjetno da otvorenost stagnira, kazala je predstavnica Centra za demokratsku tranziciju (CDT), Milica Bogdanović.

Ona je, na panel diskusiji “Otvorenost parlamenata u regionu i Crnoj Gori”, rekla da crnogorski parlament godinama nosi titulu najotvorenije zakonodavne institucije u regionu.

„Crnogorski parlament iz godine u godinu zadovoljava skoro 80 odsto kriterijuma i to ukazuje na visok nivo otvorenosti, ali primjetno je da otvorenost stagnira, da se preporuke ne ispunjavaju i nivo otvorenosti ne unapređuje i ne dostiže nove standarde“, istakla je Bogdanović.

Ona je rekla da je zabilježeno da su parlamenti u regionu u prosjeku zadovoljili 65 odsto kriterijuma otvorenosti, što je blagi napredak u odnosu na prethodnu godinu. 

„Ali teško da možemo reći da imamo razloga za zadovoljstvo, zato što i na regionalnom i nacionalnom nivou najviši zakonodavni organi i dalje nemaju strateški pristup otvorenosti“, kazala je Bogdanović.

Prema njenim riječima, transparentnost i dalje zavisi od volje onih koji vode instituciju i od toga šta procijene da bi trebalo objaviti.

Bogdanović je kazala da postoje znatne regionalne razlike u pogledu otvorenosti parlamenata, od 79 odsto koliko je izmjerena otvorenost u Crnoj Gori do 46 odsto u Bosni i Hercegovini.

Predsjednik udruženja građana „Zašto ne“ iz Bosne i Hercegovine, Darko Brkan, rekao je da se u toj državi u posljednje tri godine nijesu desili nikakvi pomaci u parlamentarnom životu.

On je naveo da postoje samo sitni pomaci koji se uglavnom tiču tehničkog rada parlamenata. „Bosna i Hercegovina mora postati otvorenija u smislu institucija“, naveo je Brkan.

On smatra da ako postoji kvalitetna strategija na kraju će stići rezultati

Brkan je kazao da suština za balans vlasti leži u osnaživanju ne parlamenata, već parlamentaraca.

Koordinatorka inicijative Otvoreni Parlament iz Srbije, Tara Tepavac, rekla je da u toj državi postoji blagi napredak u otvorenosti parlamenta, ali da ipak nije na zadovoljavajućem nivou.

Kako je navela, konzistentan pristup i sistemska politika prema otvorenosti i dalje izostaju.

„Postoje situacije u kojima ima naznaka otvorenosti i želja da se komunicira i da se bude pristupačan, ali nedostaje sistemski institucionalni pristup svemu tome. Nama u suštini nedostaje kultura dijaloga i da budemo svjesni da kroz dijalog sa različitim stranama možemo da najbrže dođemo do najboljih rješenja”, kazala je Tepavac.

Predstavnik Istinomjera iz Sjeverne Makedonije, Vladimir Petreski, objasnio je da je u toj državi zadnjih godinu i po ili dvije situacija osjetno bolja kada je riječ o otvorenosti parlamenta.

„Promjenom vlasti otvorenost je postala jako važna. Što se tiče parlamenta, tamo ipak stvari ne idu tako brzo, kao u Vladi, jer tu imate bivšu autoritarnu populistički vlast, koja je sada u opoziciji i čija je glavna karakteristika opstrukcija“, naveo je Petreski

On smatra da je u Sjevernoj Makedoniji problematičan proporcionalni izborni sistem i da je, kada je u pitanju otvorenost parlamenta i poslanika prema građanima, bolji većinski izborni sistem.

Panel diskusija “Otvorenost parlamenata u regionu i Crnoj Gori” organizovana je u okviru konferencije „Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti u regionu i Crnoj Gori: Forma bez suštine“, koju je organizovao CDT.